SHARE

Nakon velikog uspeha filma “Titanik”, vaskolika svetska javnost ponovo je počela da se interesuje za zbivanja vezana za nekadašnji najveći brod na svetu, za koji su svi mislili da je nepotopiv. Nakon snimanja filma, ludilo zvano “Titanik” zahvatilo je ceo svet – kompakt diskovi i kasete sa muzikom iz filma nisu silazile sa prvih mesta top lista širom sveta, a pre par godina su se pojavile čak i kompjuterske igre sa ovom tematikom, a o majicama, kapama i ostalim suvenirima da i ne govorimo. Novine su bile pune napisa o “Titaniku” i tragediji koja ga je zadesila. Sve do nedavno mislilo se da se o ovom nesrećnom događaju zna apsolutno sve. Ali, po svemu sudeći, istina ipak nije otkrivena u potpunosti, a i neke opšte poznate činjenice o sudbini “Titanika” izgleda da će morati ponovo da se razmotre.Tajna Titanika skrivena u Srbiji Bio sam sa bratom slepi putnik na Titaniku2

Nesreću “Titanika” preživelo je svega 705 od 2362 putnika. Do 15. marta 1998. godine od 705 preživelih brodolomnika, u životu je bilo svega sedmoro. Malo je, međutim, poznato da je jedan jedini koji je i danas ostao u životu zapravo – čovek iz Srbije. Antal Kovač, star 108 godina, živi u Subotici i dan danas se živo seća šta se dogodilo te kobne noći 15. aprila 1912. godine. Svoju tajnu ljubomorno je čuvao pune 104 godine u strahu od preteranog publiciteta ali i zbog toga što je na “Titaniku” bio slepi putnik a kad brodolomnik se prijavio pod lažnim imenom. Jedan od razloga njegove 104-godišnje ćutnje je i činjenica da se njegovo viđenje “Titanikove” tragedije ne poklapa sa zvaničnom verzijom. Nakon što je na televiziji odgledao Kamerunov film, Antal je odlučio da našem reporteru, koji igrom slučaja stanuje u njegovom komšiluku – ispriča svoju storiju.

ANTAL KOVAČ (108), Subotičanin koji je pune 104 godine čuvao svoju životnu tajnu nakon što je odgledao Kamerunov film “Titanik” odlučio je da progovori!

Posetili smo Antala u njegovom skromnom domu u Subotici, u kome živi sa Etelom, svojom najstarijom i jedinom živom od tri kćerke, koliko je imao. Iako ima čak 108 godina, pamćenje i bistrina uma još uvek ga dobro služe. Antal, naime, tvrdi da “Titanik” nije potopljen zbog sudara sa ledenim bregom, već zbog nečeg drugog i da je istina o “Titaniku” sasvim drugačija nego što se misli!

SLEPI PUTNICI ZA AMERIKU

“Brod nije potopio ledeni breg, već eksplozija u potpalublju!”, tvrdi Antal na početku svoje neverovatne storije. “Moj rođeni brat Janoš i ja rano smo ostali bez roditelja. Otac je bio oficir u austrougarskoj vojsci i poginuo je nesrećnim slučajem proveravajući ispravnost jednog topa. Majka je preminula godinu dana godina kasnije od tuberkuloze. Ja sam imao 2, a Janoš 15 godina kada smo ostali bez oba roditelja. Podizala nas je baka, očeva majka, i pošto se teško živelo, brat je od malena morao da radi. Godine su prolazile, a perspektive nije bilo ni na vidiku. Onda je baka odlučila da nas odvede u Ameriku kod njene polusestre, i da tamo potražimo sreću. Jer, život u austrougarskoj monarhiji, u čijem se sastavu tada nalazila Hrvatska i Nakovice, slavonsko seoce u kome smo rođeni i u kome smo živeli, bio je više nego težak. Nismo videli drugog izlaza nego da odemo preko okeana i potražimo sreću u obećanoj zemlji. Ono malo novca što smo mogli da uštedimo potrošili smo za put do Italije. Tamo smo pokušali da se u Bariju prošvercujemo na neki teretni brod koji je plovio za Ameriku, pošto para za karte nismo imali. Uspeli smo da se ukrcamo u jedan parobrod za koji smo mislili da ide za Ameriku, ali smo stigli samo do Engleske, gde su nas mornari pronašli u potpalublju i iskrcali u jednoj luci. Tamo smo čuli da najveći brod na svetu za dva dana treba da isplovi za Ameriku. Odlučili smo da se pošto-poto ukrcamo na taj brod”, priča nam Antal, često praveći pauze da bi se odmorio.

ĆUTAO ČITAV VEK: Za 108 godina, koliko ih ima, Antal Kovač ima savršenu memoriju
ĆUTAO ČITAV VEK: Za 108 godina, koliko ih ima, Antal Kovač ima savršenu memoriju

“Čitav dan smo se motali oko broda kao mačka oko vruće kaše. Najednom smo spazili da je jedan prozor na boku broda otvoren, a da je nedaleko od njega uže kojim je brod bio privezan za dok. Sačekali smo da padne mrak, a onda se uspuzali na brod, sa sve babom. Ja sam otišao na palubu, a odande u prostorije za posadu, dok se Janoš sakrio u potpalublju. Janoš je planirao da pronađe mornarsku uniformu i, pošto je znao engleski jezik, da glumi mornara kako bi mogao nesmotreno da se kreće po brodu i dotura hranu meni i babi u potpalublju. Sve je išlo po planu. U jednoj kabini, Janoš je pronašao uniformu koja mu je stojala kao salivena. Uzeo ju je, i došao u potpalublje kod mene i babe gde smo čitavu noć i naredni dan ostali sakriveni, sve dok brod nije isplovio. Prostorije u potpalublju bile su skučene i tesne. U svakoj od njih spavalo je po tridesetak putnika treće klase. Janoš je svoje mesto našao u jednom ćošku, tik pored nečijih kreveta. Kada je brod isplovio, ispostavilo se da mi nismo bili jedini slepi putnici. Samo u kabini gde smo boravili, bilo je još dvoje ljudi koji nisu imali svoj krevet. Janoš je, zahvaljujući uniformu koju je imao, mogao da se kreće po čitavom brodu i nesmetano da nam dotura hranu, ali nije zalazio u ostale kabine treće klase. Po njegovoj priči, najviše je voleo da provodi vreme diveći se luksuzu i lepoti kakve njegove oči za života nisu videle”, priseća se Antal priča svog brata o luksuzu koji je krasio prvu klasu najvećeg broda na svetu.

NEOBJAŠNJIVA EKSPLOZIJA U POTPALUBLJU

“U treću klasu nisu često zalazili ni drugi mornari. Često su izbijale tuče, najčešće zbog hrane i problema oko smeštaja. Kasnije sam čuo da se za cenu jedne karte u prvoj klasi moglo kupiti stotinu i deset karata za treću klasu! E, baš takva je razlika bila i na samom brodu. Dani su tako prolazili u potrazi za hranom za Janoša i mene, dok je on večeri provodio na gornjoj palubi uživajući u lepotama koje je pružala prva klasa. Ipak, uvek je spavao u kabini sa mnom i babom.”

Kako su se stvari odvijale, izgledalo je da će braća bez većih uzbuđenja dospeti do obećane zemlje. Na žalost, ono što se ubrzo dogodilo prekinulo je ovu pomalo idiličnu priču dovodeći pod znak pitanja pravi uzrok potonuća broda, od milošte nazvanog “Nepotopivi”.

“Tek posle dosta vremena od nesreće saznao sam da je to bio ponedeljak, 15. april. Bio je to dan kada sam izgubio brata Janoša”, sa suzama u očima priseća se starina. “Dan, kao i svi drugi… Svi su bili isti, prestao sam da ih brojim… Posle napornog dana odmarao sam se i posmatrao more. Negde pred ponoć krenuo sam na spavanje. Kada sam stigao do potpalublja, došlo je do snažne eksplozije nedaleko od krme. Posle eksplozije, pojavila se blještava plava svetlost koja me je zaslepela. Voda je naglo počela da prodire u brod. Pojurili smo na palubu sa Janošom i, upravo u tom trenutku kada smo izašli, brod je udario u ledeni bred! Ali, pre toga je nešto eksplodiralo kod krme i napravilo ogromnu rupu na trupu broda. Šta je to moglo biti, ne znam, ali mi nije delovalo kao ovozemaljsko. Možda ‘Titanik’ ne bi potonuo da je udario samo u ledeni breg. Ovako, uz tako snažnu eksploziju u potpalublju nije imalo šanse da se održi na površini. Brod je sve brže i brže tonuo, a Janoš je pomagao da se spuštaju čamci za spasavanje. Sve vreme sam se okretao ne bih li ugledao našu babu, ali uzalud. Janoš me je smestio u jedan od poslednjih čamaca kod dve žene sa decom, a pored su bila četiri mornara koji su veslali. Odmakli smo prilično daleko kada je ‘Titanik’ potonuo, praveći stravičnu buku i ogroman vir. Brata više nikada nisam video, kao ni babu. Posle par sati plutanja ugledali smo u daljini svetla broda. Vikali smo i mahali, ne bismo li pronašli još nekog preživelog. Kada smo već počeli da gubimo nadu, pronašli smo jednu devojčicu koja je uplakano ležala na nekakvoj ponjavi na vodi. Kada smo uspeli da je spasemo i smestimo u čamac, dao sam joj ćebe da se ogrne”, sa osmehom se priseća Antal.

POZNANSTVO SA USVOJENOM SESTROM

“Pre nego što smo stigli u Njujork, upoznao sam se sa njom. Bila je to Mica Hamun iz Beograda”, priča Antal za “Zonu sumraka”. U istom danu u kome je izgubio rođenog brata i babu, Antal je našao ljubav svog života. Njih dvoje je usvojila žena koja ih je čuvala u čamcu, i tako su odrasli zajedno, a poznanstvo je godinama kasnije preraslo u strasnu ljubavnu vezu. Međutim, nesrećnica je nedavno upokojena. “Posle svih ovih godina, kada se setim te noći na ‘Titaniku’, pitam se šta se to od naroda želi sakriti? Pre nego što je brod udario u ledeni breg, svojim očima sam video misterioznu eksploziju u potpalublju. Ta eksplozija je potopila breg, a ne santa leda!”, potpuno je uveren Antal Kovač, jedini preživeli čovek iz Srbije sa najčuvenijeg broda na svetu. “Takva santa leda ne bi mogla da potopi brod. Da nije bilo te eksplozije u potpalublju kod krme, ‘Titanik’ nikada ne bi potonuo.”

Po svemu sudeći, o “Titaniku” će se još puno govoriti i pisati. Šta se zaista dogodilo 15. aprila 1912. i kakva je to misteriozna sila potopila tada najveći brod na svetu – ostaje pitanje na koje i dan-danas nemamo odgovor.

Ostavite komentar

SHARE
NO COMMENTS

LEAVE A REPLY