Loading...
Naslovna  >  Priča iz Zone sumraka  >  Avetinjski skijaši izgubljeni pre 20 godina u strašnoj mećavi, presreću turiste i mole za spas!

PRIČA IZ ZONE SUMRAKA:

Avetinjski skijaši izgubljeni pre 20 godina u strašnoj mećavi, presreću turiste i mole za spas!

Tamni, sivi oblaci su se navlačili nad poznatim turističkim centrom i pretili da upropaste dan skijašima. Spiker lokalnog radija je najavljivao snažnu mećavu, pa su gosti nevoljno gunđali i okupljali se u holu hotela da kartanjem prekrate vreme.

Miroslav i Anđela, željni skijanja, nisu hteli da odustanu. Iako je Miroslav kao stariji brat bio u dilemi da li da se upuste u takav rizik, dao se lako ubediti: njegova sestra je imala neviđeni talenat da mu ukaže na lepšu stranu stvari:

“Znaš, Miroslave, ovo je jedinstvena prilika da se skijamo po mećavi – ako to danas ne uradimo, ko zna da li ćemo ikada u životu biti u prilici, a tu smo još samo danas…”, brbljala je.

“Dobro dobro, samo ućuti već jednom. Idemo, a ti moli Boga da nam se ništa ne dogodi, jer u tom slučaju nećeš više nikud sa mnom!”, zaključio je.

“Naravno, Veliki Brate!”, poskakivala je od radosti.

Dok su pod punom opremom izlazili iz skijašnice, recepcioner im je doviknuo: “Da sam na vašem mestu, ja bih razmislio – ovde mećave nisu naivne, a bilo je i onih koji se nikad nisu vratili!”

Miroslav se okrenuo sestri, ali presekao ga je njen molećiv pogled, pa je samo dodao: “Brže, balavice, dok se nisam predomislio.”

Jedina žičara koja je radila vozila je na najviši vrh, sa najopasnijim stazama. Bili su jedini putnici. Sedišta su se preteći ljuljala, a njih dvoje su ćutali. Kad su stigli na vrh, Anđela je gotovo samouvereno rekla:

“Eto, pola je gotovo.”

“Pola? Slušaj, da nisi pokušavala da mi se izgubiš iz vida. Hoću u svakom trenutku da si mi ispred nosa! Je l’ jasno?”, iz očiju su mu sevale iskrice besa kojima je pokušavao da prikrije strah.

SUSRET SA VESNOM I DALIBOROM

Krenuli su u spust, a mećava se već zahuktavala. Dok joj je snažan vetar zviždao oko ušiju, Anđela je molila Boga da živi i zdravi stignu do podnožja i klela da joj nikad više na pamet neće padati gluposti. Jednog trenutka je izgubila kontrolu, skije su same poletele, ali umesto da sleti niz padinu, vetar ju je poneo uvis. Vrtela se kao na ringišpilu i nije shvatala šta se dešava.

Miroslav nije puno razmišljao: uspeo je da dohvati vrh sestrinih skija i poleteo je s njom. Jedino što su mogli da vide kroz zaštitne naočare, bio je vrtlog od snega i vetra. Činilo se da je prošla čitava večnost kada su bili prinuđeni da zatvore oči: snažan bljesak je presekao mećavu, a onda su konačno osetili čvrsto tlo. Još nisu došli k sebi kad su ugledali dvoje mladih kako im prilaze. I oni su bili na skijama. Visok, preplanuo mladić im je prišao:

“Zdravo, ja sam Dalibor, a ovo je moja sestra Vesna”, okrenuo se devojci i nastavio: “Pošli smo da se skijamo, pa smo se izgubili.”

“Znači, i ti imaš napast od sestre. Sad mi je lakše. Sav normalan svet je ostao u ‘Lotosu’ da se karta, samo smo mi, najpametniji, pošli na skijanje. Samo budala sluša mlađu sestru. Nećeš više nikud sa mnom. Definitivno!”, dobacio je Miroslav Anđeli.

Ona ga nije slušala. Gledala je skije svojih novih poznanika. Takve više niko ne nosi. Videla je takvu opremu na starim fotografijama u holu hotela. Onda joj privuče pažnju Vesnine pitanje:

“Lotos? Šta je to? Neki novi hotel?”

“Nov? Pa mi zimujemo u njemu najmanje petnaest godina”, sad je i Miroslav bio zatečen.

“Petnaest godina?”, zaplakala je Vesna.

Njen brat se češkao po glavi: “Au, zar ima već toliko? Ne plači, izvući ćemo se”, tešio je, a onda se okrenuo Miroslavu: “Uvek smo bili nekako blizu ljudima, a nikako nismo uspevali da pođemo sa onima koji su dolazili. Kao da nas niko više ne traži”, bio je tužan i razočaran, ali se trudio da to njegova sestra ne primeti.

Vetar je ponovo snažno zaduvao. Miroslav je zagrlio Anđelu i ponovo su se odvojili od tla. Poslednje što su čuli, bili su Vesnini vapaji:

“Zašto nas ne povedete? Sačekajteee…”

“Pozdravite sve, sve, sveee…”, odjekivao je Daliborov glas.

Kad su se probudili bili su u toploj hotelskoj ambulanti. Lekar je odahnuo sa olakšanjem:

“Imali ste sreće! Da spasilačke ekipe nisu stigle na vreme, sanjali biste zauvek snežne snove. Kao Dalibor i Vesna.”

“Da, upoznali smo ih, sve vas pozdravljaju”, suvo je rekla Anđela.

“Devojci nije dobro, doktore. Da joj dam neki sedativ?”, zabrinuto je upitala lekareva pomoćnica.

“Ne treba, kad se naspava, biće joj dobro. Znate, to je od straha: fatamorgana, halucinacije, nisu retkost u ovakvim slučajevima. Mora da su i oni čuli priču…”, završio je lekar.

“Kakva priča…”, pokušavala je da nastavi Anđela.

“Hoćeš li da ućutiš?”, procedio je Miroslav i prekorno pogledao sestru.

STARICA NA RECEPCIJI

Sutradan, dok su predavali ključ recepcioneru, Miroslav je primetio pogurenu staricu, u uglu, kraj vrata.

Gledala je u Anđelu, a onda prišla:

“Sunce moje, imaš iste oči kao moja Vesna. I taj žvrk, što ti pada na čelo. Doći će oni jednom, vratiće se… Ako ih sretnete, kažite im da majka brine…”, nastavljala je starica dok ju je recepcioner blago odgurkivao.

Sad se ni Miroslav nije suzdržao:

“Ne brinite, majko, sigurno su živi.”

Starica se nasmešila, a onda povukla na svoje mesto.

“Oprostite joj, pre dvadeset godina su joj deca nestala u mećavi. Od tada svaki put posle mećave dođe ovde i zapitkuje goste da ih nisu možda videli. Sirota žena”, završio je recepcioner.

Autobus se polako probijao kroz tek pročišćen put. Mećava je za sobom ostavila samo namete snega koji se presijavao na jutarnjem suncu.

“Znaš, Miroslave, možda ćemo sledeće godine moći da se skijamo po magli. To još nismo probali, a možda je doktor u pravu, možda je sve samo bio snežni san…”, neumorno je brbljala Anđela.

“Pogledaj kroz prozor”, reče joj Miroslav.

Dalibor i Vesna su stajali na vrhu brežuljka i mahali im. Činilo se da ih niko drugi nije video.

“Kad bolje razmislim, ne moramo baš da se skijamo po magli”, rekla je Anđela i nastavila da čita.

Nekoliko dana nakon povratka kući Miroslav je, došavši iz grada, pružio Anđeli novine u kojima je stajala samo kratka vest: “Nekoliko dana posle druge velike mećave koja je pogodila ovaj zimski centar nađena je smrznuta starica. Meštani kažu da je pošla u potragu za svojom decom nestalom pre dvadeset godina, prilikom skijanja, u istoj takvoj mećavi.”

“A da pošaljemo našu priču ‘Zoni sumraka’? Oni će nam jedino verovati”, predložio je Miroslav.

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

BRAĆA BLIZANCI DARKO I DEJAN ILIĆ IZ NIŠA SU IDENTIČNI KLONOVI ADOLFA HITLERA – OBOJICA SE PONAŠAJU SUROVO I ČEŠLJAJU KOSU U STRANU!

Moji usvojeni sinovi su klonovi Adolfa Hitlera!

Gospođa Sofija Ilić iz Niša u potresnoj i bizarnoj priči iznosi svoje strahovanje da su blizanci Darko i Dejan koje je pre 10 godina zajedno sa svojim tadašnjim suprugom Stojanom usvojila u jednom bečkom sirotištu – klonovi nacističkog vođe Adolfa…

Pitali smo poznate vidovnjake šta nas čeka u 2019.

Proroci otkrivaju šta će nam se dešavati u narednoj 2019. godini – početak sreće ili početak kraja?

Pitali smo naše najpoznatije proroke i vidovnjake, ekstrasense, čitače sudbine, parapsihologe i jasnovidce šta čeka Srbiju, Kosovo, okolne zemlje i, uopšte, čitav svet u narednoj 2019. godini. Iako se većina njihovih proročanstva, za neka opšta pitanja, jasno podudaraju, ostavljamo vama…

KOLIKO SU SUJEVERNE I U ŠTA VERUJU ESTRADNE ZVEZDE

Od šoljice do krsta i vampira!!!

Bio bogat ili siromašan sudbina će uvek pronaći mestašce gde je svaki čovek škakljiv. U svetu znanih, javnih i slavnih, vrlo je aktuelna mistika graničnih područja nauke. Estradni asovi, naivni, labilni, stabilni samo kada su puni love, posesivni, gotovo da…

Inline
Inline