Loading...
Naslovna  >  Duhovnost i čuda  >  Duh sa likom cara Dušana Silnog usmrtio devet terorista OVK i tri vojnika KFOR-a!

OBEZGLAVLJENA TELA TERORISTA LEŽALA SU RAZBACANA PO PIJACI

SENZACIONALNO: Duh sa likom cara Dušana Silnog usmrtio devet terorista OVK i tri vojnika KFOR-a!

Iako je separatistička Oslobodilačka vojska Kosova trebalo da bude razoružana do 19. novembra, već je i vrapcima na grani jasno da od toga nema ništa jer međunarodne “mirovne snage” ne samo da ništa ne rade kako bi razoružale teroriste, već blagonaklono gledaju na njihova zlodela koja čine nad Srbima i ostalim nealbanskim stanovništvom na Kosovu. Srbi na Kosovu ostavljeni su na milost i nemilost albanskim terorističkim bandama, a najveće srpske svetinje – manastiri i crkve – spaljuju se i skrnave. Ako međunarodna zajednica na sve to zatvara oči i pravi se da je situacija na Kosovu normalna, to ipak ne znači da su kosovske Srbe svi zaboravili. Misteriozni događaj koji se zbio u noći između 28. i 29. novembra u Kosovskoj Mitrovici pokazuje da, kada ovozemaljska pravda zakaže, na scenu stupa natprirodno i samo neupućenima neobjašnjivo.

Lik cara Dušana na fresci manastira Psača kod Krive Palanke

Duh sa likom srpskog cara Dušana usmrtio je u noći između 28. i 29. novembra tri vojnika KFOR-a i devet šiptarskih terorista! O svemu ovome ćute kako Civilna misija UN na čelu sa Bernarom Kušnerom, tako i komanda KFOR-a, a o čitavom događaju nema ni slova ni u medijima pod kontrolom države ni u takozvanim nezavisnim glasilima. Naš izveštač prisustvovao je ovom neverovatnom događaju zajedno sa još dvadesetak Srba iz severnog dela Kosovske Mitrovice. Evo opisa onog što se dogodilo, pravo iz pera našeg dopisnika sa Kosova, koji se te kobne noći zatekao u Mitrovici:

“Tokom čitavog dana, 28. novembra, albanski ekstremisti pokušavali su da uđu u severni deo Kosovske Mitrovice, dela grada u kojem žive Srbi, kako bi ih i odatle proterali. Na mostu koji razdvaja severni od južnog dela grada sa obe strane okupilo se nekoliko hiljada ljudi. Čitavo to popodne i veče bila je vrlo napeta situacija: Albanci su pokušavali da pređu most, a između njih i Srba stajali su vojnici KFOR-a koji su sprečavali Albance da pređu na drugu stranu. Posle nekoliko sati natezanja, Albanci su se razišli, a Srbi su i dalje ostali kako bi se uverili da im više ne preti opasnost od šiptarskih ekstremista jer su vojnici KFOR-a odavno izgubili poverenje srpskog življa. Tek kada su se uverili da su se Albanci zaista razišli, uklonjene su barikade sa mosta i svako je posao svojoj kući, pa tako i mi. Iako nam ‘Kejforovci’ svakog dana govore da nemamo šta da brinemo i da će oni sprečiti Šiptare da nam nanesu zlo, sve su to samo prazna obećanja i priče za malu decu. Ne prođe ni jedan jedini dan a da neki Srbin ne bude ubijen, otet, pretučen, opljačkan… A govore nam kako nemamo šta da se brinemo jer nas oni štite! Da se sami ne štitimo, odavno bi nas Šiptari sve do jednog poubijali ili proterali.

“KRV MI SE SLEDILA U ŽILAMA”

Već smo se polako spremali na počinak kad se iz pravca dela grada u kojem se nalazi pijaca začula buka. Bilo je oko dva sata posle ponoći. U ovako kasne sate nikad do sada Šiptari nisu ništa pokušavali. Ali, za sve postoji prvi put. Uzeli smo ono malo oružja što smo uspeli da sakrijemo od okupatora (snage KFOR-a, prim. ur.), uglavnom neke pištolje i stare lovačke puške i zaputili se ka pijaci. Meni je zapalo da čuvam stražu u ulici, zajedno sa još jednim kolegom, takođe novinarom. Ostali su otišli ka pijaci, odakle je dopirala sve jača i jača buka. Posle nepunih petnaest minuta iz tog pravca začuli su se stravični, gotovo neljudski krici. Iako se pucnji nisu čuli, pomislio sam na najgore. Od tih urlika krv mi se sledila u žilama. Da sam znao od koga ti krici dopiru, niti bih se plašio niti bih brinuo. Ali, o tome – malo kasnije. Tog trenutka nismo znali šta da radimo. Krici su se čuli sve jače i jače, a mi smo, zapanjeni i sleđeni, i dalje stajali na straži. Bili smo u dilemi da li da ostanemo tu gde jesmo ili da priteknemo našima u pomoć. Moj kolega je insistirao da krenemo prema pijaci, ali ja nisam želeo da ostavim kuće nečuvane. Ukoliko se desilo ono najgore, mi smo bili poslednja odbrana naših žena i dece. O napuštanju stražarskog mesta zato nije bilo ni govora. I onda, iznenada, sve se utišalo. Tišina je bila gotovo neprirodna. Moj kolega i ja samo smo se pogledali i još pažljivije počeli da osmatramo, nadajući se da će se naši prijatelji vratiti. Ali uzalud, njih nema pa nema. Pošto je bilo mirno, odlučili smo da ipak napustimo naša stražarska mesta i krenemo prema pijaci kako bismo ih pronašli.

Na pijaci smo zatekli stravičan prizor: desetak tela razbacanih unaokolo, izmasakriranih do neprepoznatljivosti. Odmah smo pomislili na najgore. Srećom, ispostavilo se da nije tako. Bila su to tela šiptarskih terorista i vojnika KFOR-a! Devet terorista i tri ‘Kejforovca’ ležali su u lokvama krvi, a mnogi od njih bili su bez glave! Prizor kakav se ne viđa ni u horor filmovima! Ovo nisu naši uradili, bila je prva misao koja mi je prošla kroz glavu. Prišli smo bliže i bolje osmotrili. Nijedan terorista nije imao glavu na ramenima, dok su sva tri ‘Kejforovca’ bila naizgled neozleđena, iako su, bez svake sumnje, bili mrtvi. Glave terorista nismo mogli da pronađemo. Bilo je očigledno da je njihove glave neko posekao i odneo sa sobom. Ali ko? Naši se nisu vratili niti smo ih sreli usput. Ko god da je ovo učinio, morao je otići u južni kraj grada kako ne bi nabasao na nas. Zbunjeni, stajali smo tako neko vreme, a onda je kolega predložio da odemo u crkvu i pomolimo se. Tako smo i učinili. A u crkvi smo zatekli naše pred oltarom, sa upaljenim svećama u rukama. Pomolili smo se zajedno, a onda, ne remeteći mir svetog hrama, izašli napolje. Tada sam čuo šta se zapravo dogodilo.

JEDNIM ZAMAHOM POSEČENE TRI GLAVE

‘Tri glave je posekao jednim zamahom’, gotovo bez daha govorio je Miloš N, ‘Tri glave, odjednom! A onda redom ostale, jednog, po jednog, kao da kosi travu! Trpao je njihove posečene glave u svoje velike bisage, vitlao svojom svetlom sabljom, a svaki mu je udarac bio smrtonosan’, pričao je Miloš N. prilično nepovezano i nerazumljivo. Tek posle desetak minuta sabrao se i uspeo da nam potanko prepriča nesvakidašnji događaj, uz mnogobrojne upadice još dvadesetak prisutnih svedoka. Naime, kada su došli nadomak pijace, sačekao ih je prizor koji će pamtiti do kraja života: visoka prilika u belom, kao u nekoj izmaglici, maše ogromnom sabljom, a šiptarski teroristi padaju obezglavljeni na pločnik u samrtnom ropcu! Prikaza kao da je lebdela iznad zemlje i kretala se bešumno, od jednog do drugog Šiptara, ne štedeći nikog. Više od pedeset terorista bilo je tu prisutno, zajedno sa desetak vojnika KFOR-a. Kada je prikaza počela da vitla sabljom, svi su u paničnom strahu počeli da beže. Kao kroz izmaglicu, u prikazi su prisutni prepoznali sveti lik velikog srpskog vojskovođe cara Dušana Silnog. Da, bio je to njegov duh! Prozračna prikaza, ali sa velikom, ubojitom sabljom koja je sejala smrt gde god da se spustila. Izgledao je baš onako kao na manastirskim freskama: visok, gord i odlučnog pogleda, sa dugačkom sabljom u rukama koja je uterivala neprijatelju strah u kosti. Tri vojnika KFOR-a umrla su od – straha. Toliko je silan bio bes duha cara Dušana da su siroti ‘Kejforovci’ na mestu od straha dušu ispustili! Kada više nije ostao nijedan Šiptar u blizini, duh cara Dušana zavitlao je sablju tri puta iznad glave i podigao svoje velike bisage napunjene šiptarskim glavama ispustivši pobedonosni krik od koga su svima prošli žmarci kroz telo. A onda se, brzinom munje, vinuo pravo u nebo. Tada je zavladala potpuna tišina, samo je jedna munja zaparala nebo, kao da je želela da potvrdi da se duh velikog srpskog cara vratio u naručje svom Tvorcu, gore na nebasa. Pribravši se posle doživljenog šoka, svedoci ovog neverovatnog događaja otišli su u crkvu da se pomole.

Pećka patrijaršija

ZATAŠKAVANJE SLUČAJA

Posle molitve razišli smo se kućama. Sutradan kod pijace nije bilo ni traga telima terorista i ‘Kejforovaca’. Nije bilo ni krvi. Neko je njihova tela tokom noći uklonio, a krv sa ulice oprao, tako da nikakav trag događaja od prethodne noći nije ostao. Ja sam odmah otišao u Prištinu, u komandu KFOR-a, gde sam insistirao da razgovaram sa komandantom Majklom Džeksonom. Čekao sam više od dva sata na prijem, da bih, pošto sam mu ispričao ceo slučaj, zatražio od njega zvaničan komentar. Džekson je na to rekao sledeće: ‘Gospodine R, svojom vojničkom čašću i ljudskim dostojanstvom garantujem vam da se juče u Kosovskoj Mitrovici nije desilo ništa neuobičajeno. Nije bilo mrtvih Albanaca, a naročito nije bilo mrtvih mojih vojnika. Sva je prilika, gospodine R, da ste vi malo preterali sa šljivovicom, pa vam se sve to učinilo. To je sve što imam da vam kažem. A sada me izvinite, imam važnija posla’, reče mi Džekson, ljubazno mi pokazujući vrata. Iz ranca sam izvukao tri beretke sa oznakama KFOR-a koje sam pokupio na pijaci i bacio ih generalu Džeksonu, upitavši ga: ‘Pretpostavljam da ćete mi reći i da su ove beretke takođe ispale iz flaše šljivovice’. Onda sam se okrenuo i otišao. Bilo je potpuno jasno da ovaj slučaj pokušavaju da zataškaju na najvišem komandnom mestu međunarodnih snaga na Kosovu. Zbog čega – to je valjda svima jasno.”

Činjenicu da se duh cara Dušana, najvećeg vojskovođe u srpskoj istoriji, pojavio u Kosovskoj Mitrovici, prećutkuje ne samo komanda KFOR-a, već i sve novine, radio i televizijske stanice, kako domaće, tako i strane. Pa ipak, koliko god da se ćutalo, ostaje onih dvadesetak svedoka koji su videli da je Dušanov duh posekao devet glava šiptarskih terorista i vinuo se ponovo natrag na nebo. Da li će duh cara Dušana Silnog ponovo sići na zemlju i zaštititi Srbe na Kosovu, kad već niko drugi ne želi ili ne može da ih zaštiti? Odgovor na ovo pitanje, verujemo, nećemo dugo čekati.

Napomena: Prezimena aktera događaja u Kosovskoj Mitrovici pisali smo samo početnim slovom kako bismo zaštitili njihov identitet.

 

  • Piše: Milan Zoričić i Nikola R.

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

GROINK! GROINK! GROINK! PRASIĆI U ZOO-VRTU MISLILI DA IM JE DEBELA ŽENA – MAJKA:

Praseća mama tužila zoo-vrt zbog uvrede, jer su prasići trčali za njom misleći da im je ona mama!

U toku posete zoo-vrtu Luiz je posebno “zapala” za oko malim prasićima koji su je čitav sat pratili u stopu “zaljubljeno” je gledajući. Kada se konačno požalila čuvaru parka, on joj je odgovorio: “Šta ja tu mogu. Verovatno misle da…

Astrološki pregled nedelje od 30. decembra 2018. do 5. januara 2019. godine

U predstojećoj nedelji ispraćamo planetarno veoma izazovnu i napetu 2018. godinu i sa optimizmom i nadom dočekujemo novu 2019. godinu. Zvede obećavaju bolje dane, više energije, radosti, putovanja, poboljšanje finansija, nove ljubavi. Prva polovina nedelje Početak nove nedelje je istovremeno…

Astrološki pregled nedelje od 6. do 12. januara 2019. godine

Božić ćete provesti u dobrom raspoloženju. Uživaćete u porodičnoj atmosferi. Osetićete nalet optimizma i nade u bolje sutra. Ipak, prvi radni dan donosi napetost, nervozu i nesporazume sa kolegama. Krajem nedelje budite oprezniji sa novcem, nemojte ulaziti u ozbiljnije investicije…

  • Vaša reklama ovde?

    Marketing
Inline
Inline