Loading...
Naslovna  >  Neobični ljudi i događaji  >  Duhovi pokojnika pale i gase svetla, kucaju na vrata, dižu stolove, a jednoj se ženi pokojna tetka ukazala u rerni!

SPIRITISTIČKE SEANSE U KRAGUJEVCU KOD TETKA RADE:

Duhovi pokojnika pale i gase svetla, kucaju na vrata, dižu stolove, a jednoj se ženi pokojna tetka ukazala u rerni!

Reporter “Zone sumraka” u predgrađu Kragujevca prisustvovao je spiritističkoj seansi kod tetka Rade, poznate širom Šumadije po uspešnom prizivanju duhova pokojnika.

Predgrađe Kragujevca. Ulazimo u seosko dvorište, jer tu živi, kako su nam rekli, žena koja razgovara sa duhovima, ili, tačnije, uspostavlja “kontakt” sa njima. Tu je mala, stara kuća, iza nje štala, a uokolo raspoređeni prateći objekti, neophodni za seoski život – kačara, šupe… Kucamo na vrata, nekako bojažljivo, ni sami ne znamo zbog čega. Otvara žena srednjih godina, nasmejana i vedra. “Dobar dan, ja sam Rada”, kaže i pruža nam ruku…

STO NA KOME SE PRIZIVAJU DUHOVI NEMA NIJEDNOG METALNOG EKSERA: Sa jedne od spiritističkih seansi kod tetka Rade (Snimci Zoran Petrović)

Ulazimo unutra, iznenađeni prisnošću i ljubaznošću domaćina. U maloj, skromnoj i sasvim običnoj sobi, sede ljudi koji su stigli neposredno pre nas. Upoznajemo se. Došli su, vele, iz Jagodine, da razgovaraju sa pokojnim dedom. Ovo je već četvrti put da su ovde, pa su, vidi se, već navikli na ovu, zaista neobičnu “komunikaciju”, i deluju nekako uhodano. Rada objašnjava da moraju da sačekaju petnaestak minuta, jer duh dolazi tačno onda kada je zakazano. Ni pre, ni kasnije. Dok čekamo, koristi slobodno vreme da nam “pojasni” celu stvar.

“ŽIVOJINE, AKO SI TU, PODIGNI STO DVA PUTA!”

“Čovekovo telo je materija, koja traje određeno vreme i nakon toga nestaje. Ali, njegov duh je neuništiv, večan. Kada čovek umre, duh se izdvaja iz tela, i lebdi nad njim. Tu je sve do sahrane, i trenutka kada se telo stavi u zemlju. Onda putuje u poseban prostor gde se zadržava 40 dana. Nakon tog vremena, dolazi pred sud, gde ‘zasluži’ jedan od šesnaest nivoa u ‘paralelnom svetu’. Zato se ovaj naš, zemaljski život, i zove ‘iskušenje’. Naime, u zavisnosti od toga kako se ko ponašao u ovom životu, posle smrti biva raspoređen na neki od ovih nivoa. Ja, na primer, nikada nisam uspela da kontaktiram sa duhovima koji su na 14., 15. i 16. nivou. Kada sam pitala zašto je to tako, dobila sam odgovor da su oni kažnjeni, u nekoj vrsti ‘zatvora’, u mraku i sivilu, i da se tu nalaze najveći grešnici – ubice, zločinci, samoubice… Duh, u tom svetu, živi devet vekova. Zato i prokletstvo, koje je zbog nečijeg greha bačeno na njegove potomke, traje devet kolena. Jednostavno, to je najteža kazna, jer duh lošeg čoveka devet vekova gleda kako se njegova deca, unučići, praunučići i tako redom, muče i pate, zato što je on učinio nešto što ne valja. Posle tog vremena, dolazi do reinkarnacije, duh dobija novo telo, i počinje još jedan ‘zemaljski’ život, još jedno iskušenje.”

Međutim, vreme leti, i brzo je došao trenutak kada duh pokojnog Živojina treba da dođe. Rada ustaje, uzima molitvenik u ruke. Pali kadionicu, i u sobi se brzo oseća jak i opojan miris tamjana. Gosti su već zauzeli svoja mesta. Seli su na drvenu klupu, a ruke, raširenih prstiju, stavili na sto, neobičan jedino po tome što nema ni jednog eksera u njemu. Pošto je klekla ispred stola, i pročitala molitvu kojom “dovodi” duha, Rada ustaje i naglas govori:

“Živojine, ako si tu, podigni sto dva puta.” Ne dešava se baš ništa. Mi, koji smo prvi put ovde, pogledamo se sa nevericom. Međutim, Rada ponovi svoj zahtev, i sto se, zaista, sam od sebe, podigne i vrati na zemlju. I to dva puta. Neverovatno, ali pravo čudo tek sledi. Živojinova unuka, inače profesor srpskog jezika, uzima olovku u ruku. U glavi zamišlja pitanja, a deda joj odgovara. Ali, ne ide, jer prvi put to radi, pa je previše uzbuđena. Ne pojavljuju se slova, već samo crteži. Cvet, zatim srce. Devojka počinje da plače, a olovka klizi van papira, do bratovljeve ruke koji sedi pored nje. On preuzima olovku u svoje ruke i pisanje već ide bolje. Sada deda preko njega odgovara na pitanja koja mu unuka postavlja. Ona gleda u papir, i smeška se. “Dobro vam veče”, kaže on. Svi mu odgovaraju isto, naglas. Olovka zatim ispisuje: “Pozdravite i onu dvojicu koju ne poznajem.” I mi, iznenađeni, otpozdravljamo: “Dobro veče, deda Živojine.” Razgovor teče, vreme leti, sveska se ispisuje velikom brzinom. Brzo dolazi trenutak rastanka, jer pred vratima već čekaju drugi ljudi.

“DUH SA VAMA RAZGOVARA TELEPATSKI!”

Rada, na naše insistiranje, pita: “Živojine, mogu li ljudi da slikaju kako dižeš sto.” Na papiru ostaje jasan odgovor: “Da.” Sledećeg momenta, sto se podigao, gotovo dvostruko više nego na početku. Blic je sevnuo, i taj prizor je ovekovečen.

Devojka, koja je upravo završila razgovor sa pokojnikom, pred sam odlazak kući zadržavamo na trenutak, da pitamo kako “to” izgleda. Dragana, još uvek suznih očiju, objašnjava: “Ne čuju se glasovi i avetinjski zvuci, kao u ‘horor’ filmovima. Jednostavno, duh sa vama razgovara telepatski, i tačno osetite kada je kod vas. Tada se, odjednom, javljaju jake emocije, i osetite kao da vam se plače, toliko je jak taj ’emotivni naboj’. Kada počinje preko vas da plače, jasno se oseti da vam neko vodi ruku.”

Da je sve to, iako neverovatno, veoma stvarno, govori i činjenica da rukopis kojim su napisani odgovori na postavljena pitanja, u potpunosti odgovara rukopisu pokojnika sa kojim se razgovara.

Na vratima zatičemo nove goste. To je direktor jednog poznatog preduzeća, a sa sobom je poveo i ženu, lekara specijalistu, i ćerku koja već radi kao profesor. On, saznavši da smo novinari, ukratko kaže: “Pre nego što sam došao ovde, celih dvesta posto nisam verovao u ovakve stvari. Sada isto toliko verujem.”

“U ZAKAZANO VREME DUH SE SIGURNO OGLAŠAVA!”

Rada nam, na rastanku, objašnjava kako ona uverava one sumnjičave. “Jednostavno, kažem duhu da se oglasi svojoj familiji zato što ne veruju da on postoji. Pokojnik mi kaže tačan datum i vreme kada će to da učini, i ja to njegovim potomcima prenesem. U zakazano vreme, duh se sigurno oglašava, i to na raznorazne načine. Dešavalo se da pali i gasi svetlo, kuca na vrata, otvara slavine, pa čak i da gasi motor automobila, ako mu je familija u to vreme na putu. Jedna žena mi je skoro došla, i sva uspaničena pričala kako joj se pokojna tetka oglasila u rerni. Šta ću, nisam ja kriva, jer duh sam bira način.”

Odlazimo puni utisaka. Njih je toliko da se ne mogu izneti kroz jedan tekst. Rada, zbog svega toga, čuva dokumentaciju, u kojoj je zapisano sve ono što se u njenoj kući dešavalo. Kako sama kaže, njena deca će, na osnovu nje, jednoga dana da napišu knjigu. A do tada, kod nje će, na kratko iz “svog” sveta, doći još mnogo duhova.

  • Piše: Nebojša Radišić

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

Reagovanja u Nišu i južnoj Srbiji na rođenje krilatog deteta u Bratuncu!

Rođenje krilatog deteta vraća životno samopouzdanje srpskom narodu!

Veliku pažnju u Nišu i okolini izazvala je informacija da je u selu blizu Bratunca u Republici Srpskoj rođena beba sa krilima. Čuli smo razna mišljenja o tome. Svoj sud dali su lekari, biolozi, socijalni radnici, proroci i vidovnjaci, obični…

Astrološki pregled nedelje od 23. do 29. decembra 2018. godine

Poslednja ovogodišnja nedelja razjasniće mnoge nedoumice i dileme iz prošlosti, ali, na žalost, i isprovocirati nove nesporazume sa kolegama i prijateljima. Obradovaće vas povoljne finansijske vesti, ali i pojačani izlivi nežnosti sa partnerom. Ako ste slobodnog statusa, upoznaćete atraktivnu privlačnu…

ČUDO U CRKVI SVETOG ARHANGELA GAVRILA U GORNJIM JARUŠICAMA!

Lik svetog Arhangela Gavrila se pojavio na crkvenom zvoniku!

Od Đurđevdana, prošle godine, meštani četiri šumadijska sela: Gornjih i Donjih Jarušica, Velikog Krčmara i Boraca, uz razna tumačenja prepričavaju događaj u njihovoj crkvi. Vest o nasvakidašnjoj pojavi kao povetarac se širila i u ostale krajeve Šumadije. Tog dana, na…

Inline
Inline