Loading...
Naslovna  >  Natprirodne pojave  >  Humani duh poklonio izbegličkoj porodici zlatnike!

“Ukleti” salaš na severu Bačke

Humani duh poklonio izbegličkoj porodici zlatnike!

Posle nemilih događaja na prostorima bivše Jugoslavije, rata i stradanja, mnoge porodice iz Bosne i Hercegovine bile su primorane da izbegnu i potraže nadu i novi početak na prostorima Vojvodine, čiji su stanovnici uvek prihvatali ljude u nevolji. Tako je i porodica Pavlović iz Bihaća potražila utočište na severu Bačke, tačnije, u okolini Kanjiže, gde su na jednom salašu smešteni Jovan i Gordana Pavlović, njihovo troje dece i Gordanini roditelji. Kako nisu bili u situaciji u kojoj se može birati smeštaj, a ni situacija u tadašnjoj SR Jugoslaviji nije bila takva da je smeštaj lako naći, bili su više nego zadovoljni kada im je Pera Marković, starosedelac čija je porodica već dvesta godina u ovim krajevima, ponudio da se smeste na starom salašu koji je sazidao još njegov pradeda. Međutim, Pavlovići nisu znali kakve će čudne događaje tu doživeti.

Salaš nije bio u dobrom stanju, mnogo godina nije korišćen, pa su ga načeli vetrovi, kiše i snegovi; no, to je Pera Marković već predočio Pavlovićima. Ponudio je šta ima, a oni su prihvatili znajući da nemaju mnogo izbora. Gordana, njeni roditelji i troje dece uselili su se početkom 1994. godine, dok je njen suprug Jovan još uvek bio angažovan u srpskoj vojsci u Bosni. Malo toga su uspeli da iznesu iz ratnog okruženja, ali imali su dovoljno da nastave kakav-takav život u mirnoj sredini. Uz pomoć prijatelja i lokalnog življa obnovili su salaš, toliko da se u njemu može normalno živeti. Kako je salaš dosta udaljen od bilo kakvog naselja, a do najbližeg asfalta ima više od kilometar lošeg letnjeg puta, te su gosti bili retki, ali sve što je Pavlovićima trebalo, tu su i imali osim mleka, jer za kravu novaca nije bilo, a deca bez njega nisu mogla. Zato je Gordana pešačila svakog jutra do najbližih komšija, udaljenih oko dva kilometra od njihovog novog doma, po neophodnu namirnicu. Na jednoj od tih jutarnjih šetnji prvi put su se i zbili neobični događaji koji su uneli nemir u ovo malo domaćinstvo.

AVETINJSKA PRILIKA U NJIVI

Jednog jutra, još pomalo sanjiva, Gordana je primetila čoveka kako stoji na njivi nedaleko od njihovog salaša. Bilo je proleće i vreme za poljoprivredne radove, međutim, zbunilo ju je to što je čovek bio sam, bez ikakvog traktora ili mašine, a znala je i da je ta njiva bila u posedu njihovog ljubaznog domaćina. Ovog čoveka ona nije poznavala. Ali, zbog jakih i gorkih uspomena na ratna zbivanja, još uvek pomalo zastrašena, nije ni pokušavala da ga dozove ili da mu mahne u znak pozdrava. Samo je ubrzala korak i produžila dalje. U povratku nije zatekla nepoznatog čoveka.

Možda bi Gordana i zaboravila ovaj ranojutarnji susret da se nije ponovio nekoliko dana kasnije. U isto vreme i istom prilikom, ali ovog puta čovek je stajao mnogo bliže poljskom putu kojim je išla po mleko. Sada je mogla bolje da ga osmotri. Odmah je primetila nešto čudno u njegovoj pojavi. Ne zato što je nepomično stajao i zurio u pravcu salaša, već zato što je njegova odeća bila starinska, neprimerena čoveku od pedesetak godina. Gordana je odlučila da mu se obrati, jer je bila zabrinuta za svoju porodicu. Viknula je u njegovom pravcu: “Ko ste vi?”, ali čovek nije odgovarao. Samo se malo okrenuo, pogledao Gordanu u oči i onda vratio pogled u pravcu salaša. Ona je mahinalno ispratila njegov pogled ka salašu, a onda ponovo pogledom potražila nepoznatog čoveka. Međutim, njega tu više nije bilo! Isprva zaprepašćena, a onda i zbunjena, Gordana nije uspela da dokuči gde je nestao neznanac. Okrenula se oko sebe i sve što je mogla da vidi bile su gole njive koje su se prostirale u nedogled. Od čoveka, koji je posmatrao salaš na kome je živela njena porodica, nije bilo ni traga ni glasa. Naprosto je nestao!

Odlučila je da se ipak poveri svojim ukućanima, a oni su je imirivali rečima da je sve to verovatno od umora i da je reč o nekom seljaku koji je došao da obiđe svoju njivu ili možda o nekom lovcu koji je tu vrebao plen. Ali takva objašnjenja Gordanu nisu zadovoljila i o zagonetnom susretu ispričala je i komšijama. Oni nisu mogli da joj objasne ko bi to mogao biti, jer niko sličan opisu koji im je dala nije živeo u blizini.

UTVARNI ČOVEK KOJI NESTAJE

Zato je Gordana odlučila da sve ispita i svom dobročinitelju, Peri Markoviću. I on je bio zbunjen i rekao joj je da će doći da obiđe svoju njivu i da vidi šta se dešava. Kada je sutradan došao da popriča sa Gordanom i njenom porodicom, a u nameri da je umiri i uveri da je objašnjenje verovatno sasvim bezazleno, na svoje zaprepašćenje i sam je video utvarnog čoveka, otprilike na istom mestu na kome ga je i Gordana videla u par navrata. Samo je stajao i posmatrao salaš. Pera nije bio strašljiv čovek i nije hteo da dozvoli da se neko mota po njegovom imanju i uznemirava ljude koje je on pustio da tu stanuju. Svakakvih ljudi ima i neki zlobnici se ne bi libili da uznemiravaju druge ljude u nesreći. Zato je oštro uzviknuo u pravcu neznanca i pitao ga šta ovde radi. Ovaj se samo okrenuo, natremice gledajući Peru nekoliko trenutaka i onda nestao na njegove oči!

NAJMLAĐI PAVLOVIĆ: Igrao se sa pokojnikovim duhom

Ne mogavši da dođe sebi od zaprepašćenja, Pera je ušao na salaš i zatražio od Gordane čašu vode. Rekao joj je da je bila u pravu i da nije sanjala, jer je i on video istog čoveka. Malo se libio da joj kaže da je čovek naprosto ispario na njegove oči, ali ga je ona razumela, pošto je i ona isto to videla. Međutim, nešto oko tog čoveka mu je bilo poznato, pa je on otišao kući da proveri sumnju koja mu se javila. Kada se sutradan vratio, Gordana ga je sačekala sa svojim roditeljima vidno prestravljena. Kazala je da se utvara juče igrala sa njenom decom i da je ona sada više nego zabrinuta. Pera ju je umirivao, jer je znao šta se u stvari zbiva. Sumnje koje je imao prošlog dana potvrdile su se kada je pregledao stare slike svojih predaka. Čovek, odnosno, utvara, koju su on i Gordana videla i koja se igrala sa njenom decom, bio je njegov pradeda koji je umro još početkom prošlog veka!

ZLATNICI U KORENU STAROG HRASTA

Tada im je bilo jasno da im ne preti nikakva opasnost niti da im utvara želi zlo, ali nešto je duhu njegovog pradede očigledno smetalo kada je došao sa onog sveta posle sto godina. Ne znajući šta bi to moglo biti, Pera je odlučio da ostane na salašu bar neko vreme da vidi šta smera njegov pokojni pradeda. I nije dugo čekao, jer se sutradan ujutru duh opet pojavio, ovoga puta u dvorištu salaša, pokazujući rukom prema velikom orahu koji je tu stajao. Orah je bio toliko star da ga je izgleda sam pradeda i zasadio. Pera i Pavlovići su posmatrali mesto na koje im je duh pokazao i polako su mu se približavali. Kada su došli nadomak drveta, pradeda je odlučno upro prstom na jedno mesto u podnožju, pogledao ih, nasmejao se i nestao. Pera je već naslućivao šta se dešava, dok su njegovi starari još uvek zaprepašćeno gledali ka mestu gde je do pre par trenutaka bila utvara. Domaćin je brzo otišao do šupe, uzeo ašov i počeo da kopa. Nije ušao u zemlju ni pola metra, a ašov je udario u nešto. Ubrzo je iz rupe izvadio starinsku kutiju. Dok su Pavlovići gledali šta Pera radi, on im je objasnio da zna tačno šta se dešava. Njegov pradeda mora da je ovde zakopao neko blago i sada im govori da ga otkopaju. I zaista, u maloj kutiji su našli nekoliko zlatnika i jedan lep, zlatni sat. Pera im je kasnije ispričao da je pradeda verovatno sakrio svoje blago pred nekom nevoljom ili ratom. Pošto je naprasno umro, nikom nije stigao da kaže gde je zakopao svoje blago i ono je dugo ostalo skriveno. Pošto je baš sada odlučio da im pokaže gde je to blago bilo zakopano, Pera je ispravno zaključio da je njegov pradeda hteo da pomogne ljudima u nevolji. Oni isprva, kao čestiti ljudi, nisu hteli da prihvate poklon, ali ih je Pera ubedio da uzmu zlatnike, da ih prodaju i kupe kravu. On je dobar domaćin, ima veliko imanje i porodicu i više mu ne treba. Sve što je on želeo, bio je pradedin zlatni sat, koji nije radio posle tolikih godina u zemlji, ali Peri je bio dragocen kao uspomena. Duh pradede Pere Markovića se više ne pojavljuje, a Pavlovići nikad neće zaboraviti dobročinstvo čoveka koji i sa onog sveta pomaže unesrećenima.

  • Piše: Zoran Marković

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

Nebično iskustvo bračnog para Petrović iz Vranja dokazalo da nikad ne treba gubiti nadu

Usnila Svetog Savu i posle 17 godina čekanja – dobila dete!

Olivera Petrović, četrdesetogodišnja službenica iz Vranja, pokušala je sve kako bi ostala u blagoslovenom stanju – obišla je mnoge ginekologe širom zemlje, ali i vračare. Sve je, međutim, bilo bez rezultata, dok pre četiri godine nije usnila čudan san i…

SENZACIONALNO!!! BIOLOG IZ SUBOTICE, A KOJI STUDIRA U BUDIMPEŠTI TVRDI:

Mladunče pitona odbeglog iz palićkog zoo-vrta mutiralo od hemikalija u jezeru i ovih dana isplivalo na površinu!!!

Pre otprilike četvrt veka sve novine u tadašnjoj Jugoslaviji su objavile vest da je iz palićkog zoološkog vrta pobegao piton. Međutim, kako je tadašnja štampa trpela strahovitu komunističku cenzuru, vest je brzo, i pre provere, proglašena glasinom i novinarskom patkom,…

Nišlija Zlatimir Manić – Malkus, parapsiholog, hipnotizer, bioenergetičar, “borac protiv zla i nečastivih sila” upozorava i poručuje:

Građani Srbije su u kandžama crne magije!

Zlatimira Manića Malkusa mnogi u Nišu znaju kao umetnika fotografije, publicistu, novinara, parapsihologa, stručnjaka za lekovito bilje i pečurke. Za sebe kaže da je “iscelitelj opšte prakse i jedini obrazovani borac protiv crne magije”. U svojoj praksi koristi sugestiju, hipnozu,…

Inline
Inline