Loading...
Naslovna  >  Senzacionalna otkrića  >  Ljubavnik se vezuje preko zvezda, a zli demoni isteruju se kod vodenica!!!

IZ KNJIGE “ČUDA VLAŠKE MAGIJE” JASNE JOJIĆ:

VLAŠKA MAGIJA: Ljubavnik se vezuje preko zvezda, a zli demoni isteruju se kod vodenica!!!

Vlaške vračare iz Timočke krajine, za čije moći etnolozi tvrde da su jače od vudu magije i zapisa muslimanskih hodža, svojim se moćima služe isključivo u prigodnom ambijentu. Poput druida i šamana, i one svoje vrlo delotvorne rituale i obrede izvode uglavnom noću i deluju tamo gde se okupljaju njihovi čudni saveznici – vile, đavoli i drakovi. I dok svetski magovi tvrde da tako čuvaju svete kultove, prizivaju duhove svojih predaka i jačaju sopstvena vančulna iskustva, običan svet sumnja da oni sa nečastivih mesta navlače zlo.

Saborišta psihičkih moćnika na svim kontinentima su tajnovite rečice, predeli gde stalno prolaze ljudi i stoka, ali su u trendu i odavno napuštene kuće, oronule vodenice i crkvišta iz rimskog perioda. Posebnu snagu činima daju i mesta gde su se odigrala ubistva, samoubistva, napuštena groblja ili poneko stoletno stablo bez krošnje. A ako se više toga ispreplete na jednom prostoru, onda je to savršeno sklonište za potajni rad majstora magije. Posebno za bacanje i skidanje čini kojima se bave čuvene vlaške vračare.

GLUVO DOBA NOĆI

One tamo, sledeći tradiciju religije svog naroda staru više hiljada godina, odlaze najčešće u gluvo doba noći. Same i ćutke. Kako su priznale Slavoljubu Gacoviću, etnologu muzeja u Zaječaru, tada se ne smeju osvrtati uokolo ili iza sebe. Čak i kada čuju razne krike, jecaje ili jeziv smeh, ne treba da zastanu ili da se, ne daj Bože, sapletu. To bi pokvarilo ritual koji su nameravale da izvedu, ali bi im ugrozilo i rejting koji imaju kod svojih vodiča sa viših nivoa. Prostori iza i ispred vrata se takođe smatraju kultnim mestima gde prebivaju duše predaka koji se često prizivaju u nesreći. Važno je i stepenište koje je oduvek bilo simbol uspeha. Vradžbine se izvode od najvišeg stepenika i završavaju na kućnom pragu koji inače u magiji funkcioniše i kao simbol granice između svetog u kući i profanog van doma.

“To pevanje uz stepenište u narodu znači napredovanje prema boljem, ali i postepeno savladavanje nedaće koje garantuje uspeh”, govorila je poznata borska vračara Desanka Perić. “Komplikovani rituali, međutim, koji zahtevaju angažovanje mnogih duhova, božanstava prirode, ponekad čak i energiju Sunca, Meseca i zvezda, moraju se, bez obzira na snagu moći vračare, ipak izvoditi na za to određnim mestima. Dok za pomoć opsednutom bolesniku treba umilostiviti šejmone na ledini jer je čovek verovatno, dok je preko nje gazio, učinio neku nepriličnu radnju i navukao na sebe zlo. A zvezda Danica u pomoć se zove kada duša plače zbog ljubavnih jada i vlaške vračare je prizivaju posle ponoći, pred stablom šljive.”

MOĆI ZVEZDE DANICE

Mišljenje mnogih koji su oprobali vlašku ljubavnu magiju jeste da vradžbine, bačene preko planete Venere ili zvezde Danice, pokazuju najsnažnija i najefikasnija dejstva. Ritual izvodi vračara, a potom u njegove tajne uvodi i osobu koja je naručila čini. To su uglavnom devojke i mlade žene pošto se ova nebeska sila u narodu tretira kao zaštitnica ženskog roda. I vračara i kasnije devojka mogu bacati magiju usmeravajući energiju zvezde preko ogledala, ali je to, kažu, opasnija varijanta kojom se rizikuje dubok prodor u svet viših sila i duhova umrlih. Zato je češće u upotrebi blaža varijanta gledanja u zvezdu u onim satima kada je ona na istoku.

Mnogi rituali vračara iz Timočke krajine izvode se noću na svetim ili nečastivim mestima. Ljubavnik se vezuje preko zvezda, a zli demoni isteruju se kod vodenica. Drumovi su prebivališta snažnih magijskih moći. Najveći rizik da se navuče crna magija su raskrsnice.

Oba vida ovog rituala, međutim, zahtevaju moć jake koncentracije, bez skidanja pogleda sa zvezde i bez dozvole da neko i za sekund prekine obred. U tim okolnostima po tri puta treba izgovoriti reči: “Tražim do ludila u mene zaljubljenog sina (ime voljenog). Pamet sam mu uzela, omeđijala sam ga. Mir sam mu uzela, omađijala sam ga. Strpljenje sam mu uzela, omađijala sam ga. Srce sam mu uzela, omađijala sam ga. Kada spava da ne spava, kada jede da ne jede, kada pije da ne pije, dok mene (ime) ne vidi da se ne smiri”.

Za ovu bajalicu kažu da je vrlo delotvorna, ali i opasna, jer mnogi, izgovarajući je, probude pogrešno biće ukoliko u prvoj rečenici (pre nego što izgovore ime osobe na koju utiču) zaborave da naglase da prizivaju “sina”. Kažu i da je njena snaga u mogućnostima Venere da upije a potom i, tamo gde treba, emituje određenu vrstu energije.

Lična energija i koncentracija sa kojom se ona upućuje prema nebeskim telima ili višim silama važna je i za sve ostale rituale poznate u vlaškoj magiji. Vračare iz Timočke krajine kažu da se ona prepliće sa strujanjima na svetim ili nečastivim mestima gde se obično izvode rituali. Tom vrstom magije se zato mogu baviti i obični smrtnici, oni koji nisu poput vlaških vračara odabrani i kroz snove ili trans “pozvani” da prave i rasturaju čini.

Ali, svako ko uđe u taj vančulni svet mora da zna sa kojeg se mesta najlakše kontaktira sa određenim demonom.

PROKLETSTVO SA DRUMOVA

Za obračun sa drakom koji je neka vrsta vampira ili živog mrtvaca, mora se, primera radi, naći najbliža vodenica jer se on uvek “usidri” pored nje. A prizivanje drugih demona, bilo za borbu protiv tuđih vradžbina ili kao apel za pomoć, izvodi se ritualno na raskršćima.

Jer, raskrsnica je od pamtiveka mesto na kojem se nešto koncentriše i potom ponovo razgranava. Većina puteva u Timočkoj krajini trasirana je hiljadama godina unazad, kasnije je samo savremeno opremljena. Timočani znaju da su današnjim modernim saobraćajnicama nekada volovi vukli kola rimskih legionara, Ilira i Slovena. I još uvek je u narodu živ običaj da se od samoubica ne opraštaju na groblju već na raskrsnici.

Detalj sa seanse vlaške vračare

Znajući sve to, raskrsnicom se, kao kultnim mestom za uspešno “mađijanje”, služe i profesionalci, ali i običan svet. Ona je prebivalište mnogih magijskih moći, bilo da se tu nešto ostavi ili se sa nje pokupi. Otuda i mnoga sujeverja vezana uz nju.

Prva opasnost vreba već kada se neoprezno, kroz centar, preseče raskršće puteva. To nikada ne treba činiti jer na raskrsnice mnogi bacaju predmete u koje sami pokušavaju da umetnu svoju nesreću, nadajući se da će ona preći na druge koji ih slučajno nađu i pokupe. U tu se svrhu, naravno, najčešće ostavlja ono čemu ljudi teško odolevaju – zlato ili novac. I dok se sa zlatom reskira jer ono teško gubi svoja dobra zračenja koja nosi iz utrobe zemlje, novac je pravi rekvizit za prenošenje nesreće.

U Timočkoj krajini mnogi veruju da ovako mogu izlečiti svoje bolesti poput kožnih osipa, glavobolje i drugih nedaća za koje se teško nalazi uzrok pa i lek. Zato tri večeri zaredom protrljaju obolelo mesto vrednom monetom a potom je ostave na raskrsnici da je neko u svojoj pohlepi pokupi. Pri tom ih, kažu, ne grize savest jer smatraju da su svoj lek nečim platili.

LETEĆA KLETVA

I vračare za potrebe svojih pacijenata (koje zahtevaju mnogo truda) koriste raskršća. Pošto će im za uspeh biti potrebna sva sila stihijski raspoložene prirode, one biraju doba kada im u kontaktu niko neće smetati. Duboku noć kada se krv ledi u žilama od tišine. Pred raskrsnicu se skidaju gole i samo njihov tihi šapat kojim izgovaraju bajalice para sablasni muk. Tako obično mole određene demone da izađu i pomognu da se neutrališu tuđe čini ili da se slične odašalju.

Raskrsnice su, međutim, veliki problem svim ljudima u svetu. U svakoj religiji one su poznate kao mesto za prenošenje zla. Poznati antropolog Dž. Frejzer piše da Bahime, koji žive u Ugandi, prave kip od ilovače koji sliči čoveku i veruju da ako se njime protrlja bolesnik pa se potom kip zakopa na raskrsnici – bolest obavezno prelazi na prvog prolaznika. Ritual izaziva jak strah među ljudima pa ga je zakon Ugande zabranio a one koji ga sprovode kažnjava smrću.

Kod Badaga je, piše Frejzer, verovanje u mogućnost prenošenja zla išlo tako daleko da se mislilo da životinje mogu čak da preuzmu i grehove mrtvih. Batanci na Sumatri imaju obred “primoravanje kletve da odleti”. To se obično čini sa pticama koje inače nikada ne žive sa čovekom u kući. Upravo se zato nagoveštajem velike nesreće smatra kada bilo koja divlja ptica slučajno uleti u kuću. Sa sobom sigurno nosi zlo koje je preneto sa nekog nesrećnika, misle oni i zato je hvataju, premazuju zejtinom pa tek onda puštaju na slobodu.

ZBUNJIVANJE POKOJNIKA
Kod Vlaha se i danas svaka posmrtna pratnja koja stigne na raskršće zaustavlja. Kovčeg se spusti i pop zastane. Tako se odaje počast precima. Ali, kako mnogi Vlasi tumače, ovaj običaj služi i za zbunjivanje pokojnika. Ukoliko se on povampiri neće umeti da se vrati kući gde bi mučio svoje najbliže raznim ujdurmama.

Ni stara Evropa nije bila imuna od sličnih avantura. Tako je sačuvan zapis iz suda koji je proglasio vešticom i kaznio izvesnu Agnes Samson jer je izlečila svog zemljaka Škota Roberta Kersa. Kers je oboleo od bolesti koju mu je preneo neki vrač iz Damfrisa. Agnusa, poznata po svojim moćima, preuzela je sve njegove simptome na sebe, mučila se do zore stenjući u strašnim patnjama, a kada ih je nadvladala, želela je da bolest pomoću odeće koju je skinula sa sebe prenese mački. Mačka se međutim iskobeljala a odeća je slučajno dotakla Agnesinog suseda Daglasa. I dok je Kers potpuno ozdravio, Daglas je za par dana iskopnio i umro. Agnes je, kako je već tada vreme nalagalo, 1590. godine završila na lomači.

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

ŠOKANTNA TVRDNJA AMERIČKOG SVEŠTENIKA BRAJANA HEJLIJA ATINSKOM LISTU “HELENIKA”:

Na nagovor crkvenih velikodostojnika Bratunačko dete sa krilima prebačeno na Hilandar, da raste pod budnim nadzorom tamošnjih monaha!

Američki sveštenik Brajan Hejli koji se bavi istraživanjem dece-anđela (beba koja se rode sa krilima ili nekim drugim “Božijim znacima”) u razgovoru za atinski list “Helenika” otkrio je da se dete sa krilima rođeno uoči Vaskrsa u bratunačkoj bolnici trenutno…

Na dan Svetog Nikole, 19. decembra, domaćicu iz Vranja snašlo je neobično iskustvo!

Duh Svetog Nikole joj poslao Isusa u tiganju, dok je pekla jaja deci za doručak!

Na ovozemaljskom svetu, mnogo je slučajeva gde su se razni sveci velikomučenici i stari srpski prosvetitelji ukazivali ljudima na najčudnijim i najrazličitijim mestima. Znate i sami za slučaj kada je ikona Majke Božije, za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni,…

Porodila se Radmila Čekin iz Iloka koju je letos na obroncima Fruške gore silovalo nepoznato biće:

Rodila sam dete čudovišta sa Fruške gore, koje me je više puta silovalo i iživljavalo se na meni!!!

Rada Čekin, devojka iz Iloka koju je prošlog leta na obroncima Fruške gore silovalo nepoznato biće, nedavno se porodila nakon čega je njena majka primila našeg novinara i ispričala mu nastavak ove potresne priče: Naš časopis je prošlog leta pisao…

Inline
Inline