Loading...
Naslovna  >  Natprirodne pojave  >  Silovalo me je čudovišno biće u šumama Fruške gore – a ja ne smem da pobacim!

Potresna ispovest Iločanke Rade Čekin koja je na obroncima Fruške Gore bila silovana od strane nauci do sada nepoznatog stvorenja:

Silovalo me je čudovišno biće u šumama Fruške gore – a ja ne smem da pobacim!

Storija koju ćete pročitati u narednim redovima, potkrepljena neoborivim medicinskim dokazima, šokirala je i bez daha ostavila čitavu redakciju “Zone sumraka”. A kako i ne bi, kada je reč o slučaju nezabeleženom na ovim prostorima, a verovatno i u čitavom svetu!

Naime, mlada Iločanka, Rada Čekin, postala je žrtva tajanstvenog monstruma sa Fruške Gore, i to na najstrašniji mogući način: monstrum je Radu silovao! I ne samo to – Rada je posle silovanja ostala u drugom stanju, a iz zdravstvenih razloga, kao i zbog poodmakle trudnoće nije u mogućnosti da pobaci, već očekuje rođenje deteta.

Zona Sumraka” je u jednom od prethodnih brojeva pisala o tajanstvenom biću koje je viđeno na Fruškoj Gori, i koje po svom izgledu podseća na divljeg čoveka – Big Foota, ali očevidac je ovo biće opisao kao plašljivo, dobroćudno i bezazleno. Nedugo po objavljivanju storije, u Redakciju se javio jedan bioenergetičar iz Beograda koji je tvrdio da je uz pomoć viska saznao da je dotično biće zapravo od majke odbačeno dete koga je othranila i podigla jedna keruša, odvukavši ga u svoju jazbinu u kojoj je zajedno sa njenim kučićima delilo i dobro i zlo, te je kasnije odraslo i nastavilo da, kao divlji čovek, luta brdima i padinama jedine vojvođanske planine. Kada smo čuli šta se dogodilo Radi Čekin, odmah smo posumnjali na divljeg čoveka koji luta Fruškom Gorom, ali smo kasnije, kada smo videli medicinske nalaze koje nam je Rada pokazala, shvatili da je reč o nečem sasvim drugom i mnogo opasnijem. No, krenimo redom:

“IŽIVLJAVAO SE NA MENI!”: Rada Čekin sa ilustracijom monstruoznog bića koja je sačinjena na osnovu njenog opisa

LJUBAV NE POZNAJE GRANICE!

Rada Čekin se tokom rata u Hrvatskoj zaljubila u Nenada Stevića, mladića iz Šida koji je kao dobrovoljac učestvovao u ratu. Upoznali su se u lloku. Dva dana koliko je Nenad proveo tamo bilo je dovoljno da Radino srce bude osvojeno i to tako da Rada više bez svog Nenada nije mogla. Iako je rat bio u punom jeku, oni su se posećivali, dovijajući se na najrazličitije načine, no najčešće je Rada prelazila Dunav i preko samo njoj znanih staza padina Fruške Gore dolazila u Šid. Kada se rat završio, činilo se da će mladom zaljubljenom paru biti lakše da se viđa i posećuje. No, ispostavilo se drugačije – zbog najrazličitijih zavrzlama oko viza i izlaznih dozvola, posle rata je praktično, postalo teže preći granicu između Hrvatske i Srbije, pa su dvoje mladih imali puno problema da se na legalan način susretnu i budu zajedno. Naviknuta na takve nedaće, Rada je nastavila da ilegalno prelazi granicu i stazama i puteljcima na Fruškoj Gori dolazi do Šida i svog voljenog Nenada. Viđali su se najmanje jednom nedeljno, i uvek je Rada odlazila kod njega, jer je Nenad od strane hrvatskih vlasti proglašen za ratnog zločinca.

Pošto smo dobili poziv od Rade, posetili smo je u njenom domu u lloku, u kojem živi sa majkom i dve mlađe sestre. Otac im je poginuo u ratu, tako da su njih četiri ostale same na svetu da se snalaze i preživljavaju. Skroman dom Čekinovih svedoči o tome koliko je zla i nemaštine prohujali rat ostavio iza sebe. Rada je prelepa osamnaestogodišnja devojka iz čijih očiju izbija neizmerna tuga i strah. No, ipak je smogla snage i za naš list ispričala potresnu i šokantnu priču od koje nam je svima zastao dah:

“Posmatrao me je neko vreme, a onda sam osetila da pokušava da uđe u mene. Užasnuta, stegla sam noge što sam jače mogla, ali nije vredelo. Svojim ogromnim šakama na kojima su bile velike kandže obuhvatio mi je butine, raširio ih, i silovao me!” – prepričava nam Rada svoj kobni susret sa cudovišnim stvorenjem koje luta padinama Fruške gore

“OD STRAHA SAM IZGUBILA SVEST!”

“Bio je početak maja, i prvi topli dani u ovoj godini kada sam, kao i obično, spremila stvari i krenula put Šida da se sastanem sa mojim Nenadom. Svi puteljci i skrivene staze u podnožju Fruške Gore bili su mi dobro znani jer sam tim putevima prošla nebrojeno puta. Rat i ono što je došlo posle rata primoralo nas je da se viđamo ovako u potaji, krijući se kao neki šverceri ili kriminalci”, započinje svoje potresno svedočenje Rada i nastavlja: “Bez obzira na sve, meni nije bilo teško da pešačim kilometrima ka Šidu. Bez problema sam stigla i provela predivan dan sa Nenadom. Negde oko četiri popodne htela sam da krenem kući da me ne bi u putu uhvatio mrak. Iako sam dobro poznavala sve puteve i staze ipak mi nije bilo prijatno ići po mraku. No, Nenad je insistirao da ostanem još malo, i ja ga nisam mogla odbiti. Već je počeo da se spušta prvi sumrak kada sam pošla kući. Nenad mi je ponudio da prespavam kod njega, ali ja nisam htela jer sam rekla majci da ću se vratiti istog dana i nisam želela da se brine i da strepi za mene, te sam se zaputila nazad u Ilok. Bio je mrkli mrak kada sam se zatekla u šumama Fruške Gore. Obično me nije strah, ali sam iznenada osetila užasnu jezu. Kao da je nešto zlo bilo u vazduhu. Uplašena, nastavila sam da idem kroz šumu kada sam iza sebe začula lomljavu grana. Prestravila sam se i skamenila od straha. Buka je bila sve jača i jača, i svakoga časa je bila sve bučnija. Sakrila sam se u jedan žbun i tu drhtala od straha. Odjednom se sve utišalo. Izašla sam iz žbuna i krenula dalje, a onda je ispred mene iskočilo ogromno biće, visoko preko dva metra, koje je svuda po telu bilo pokriveno gustom dlakom”, vidno uzbuđena prepričava nam Rada kobni susret sa ovim monstruoznim bićem. “Od straha sam izgubila svest, i kada sam ponovo došla sebi videla sam tik iznad svog lica njegovu šiljatu njušku iz koje su curile bale. Smrad je bio odvratan i skoro sam povratila. Dahtao je tako iznad mene, a ja sam ga skamenjeno posmatrala, ne mogavši od užasa ni glasa da pustim. A i da sam mogla, nikoga kilometrima unaokolo nije bilo da me čuje i pritekne mi u pomoć. Do kraja života ću pamtiti njegove žute oči boje ćilibara kako me posmatraju i njegov odvratni zadah koji mi duva u lice. Posmatrao me je tako neko vreme, a onda sam osetila da pokušava da uđe u mene. Užasnuta, stegla sam noge što sam jače mogla, ali nije vredelo. Svojim ogromnim šakama na kojima su bile velike kandže obuhvatio mi je butine, raširio ih, i silovao me”.

“Prošla su dva meseca, a ja i dalje nisam dobijala menstruaciju, pa sam skupila hrabrost i otišla kod lekara, koji je ustanovio da sam u petom mesecu trudnoće i da je sada već kasno za pobačaj”, kaže Rada Čekin u dramatičnoj ispovesti za “Zonu sumraka”

MEŠAVINA LJUDSKIH I VUČIJIH HROMOZOMA!

Tu je Rada prekinula priču briznuvši u neutešni plač. Plakala je gotovo pola sata i kada se malo umirila nastavila je svoje potresno svedočenje: “Ni sama ne znam koliko je to sve trajalo. Nekoliko puta sam gubila svest i dolazila sebi, da bih se ponovo onesvestila od bolova i užasa. Monstrum se na meni iživljavao, a ja nisam bila u stanju ni prstom da maknem. Kada se konačno zadovoljio, skočio je sa mene i u nekoliko koraka nestao u šumi. Ja sam ležala na zemlji i vrištala od bolova. Monstrum me je svojim oštrim kandžama duboko zasekao po butinama, te i dan danas imam vidne ožiljke”, kaže nam Rada i pokazuje po četiri duboka ožiljka na svakoj butini. Zaista, tako nešto nije mogao da joj napravi čovek. Bili su to tragovi zveri: “Došla sam sebi tek u zoru, i na jedvite jade ustala i nekako se oteturala do lloka. Nikome nisam ispričala šta mi se dogodilo. Bilo me je sramota i bojala sam se da ne pomisle da sam sve to izmislila. Odlučila sam da sve zadržim za sebe i, ako mogu, da zaboravim tu stravičnu noć. Vreme je prolazilo, a ja sam svake noći sanjala isti san. U snu se ponavljalo ono što mi se desilo na javi. A onda mi je izostala menstruacija. U prvi mah nisam mislila da sam trudna, već sam bila ubeđena da mi je menstruacija izostala zbog šoka i povreda koje sam zadobila od silovanja. Pa, ipak, kupila sam u apoteci test za utvrđivanje trudnoće koji je pokazao negativne rezultate. Laknulo mi je, i više nisam toliko brinula. Nekako sam bila ubeđena da će se sve vratiti na normalu kada se malo umirim i zaboravim na stravični događaj. No, prošla su dva meseca, a ja i dalje nisam dobijala menstruaciju, pa sam skupila hrabrost i otišla kod lekara, koji je ustanovio da sam u petom mesecu trudnoće i da je sada već kasno za pobačaj. Uzeo mi je krv i plodovu vodu na analizu i rekao da se javim sledeće nedelje na pregled. Ja sam bila očajna. Nije bilo šanse da sam ostala trudna sa Nenadom, jer je on uvek prilikom odnosa koristio kondom, a izbegavali smo da vodimo ljubav kada sam ja imala plodne dane. Istog časa mi je kroz glavu prošlo da nosim dete monstruma”. Ovde je Rada ponovo briznula u neutešni plač, ali je na kraju ipak nekako skupila snage i hrabrosti, te priču ispričala do kraja: “Moje sumnje je potvrdio i lekar kada sam sledeće nedelje došla na kontrolu. Rekao mi je da se nešto jako čudno dešava i da je uveren da je analiza pogrešno urađena, s obzirom da je plodova voda pokazivala da hromozomi ploda jednostavno nisu ljudski. Zapravo, bila je to mešavina između ljudskih i vučijih hromozoma! Ja sam se od užasa onesvestila, a kada sam ponovo došla svesti briznula sam u plač i molila lekara da uradi abortus. On je rekao da to nije moguće, s obzirom na poodmaklu trudnoću i moje sveukupno zdravstveno stanje. Ja sam insistirala, ali mi je lekar objasnio da bih u toku zahvata najverovatnije umrla i da nipošto ne bih smela da rizikujem. Bez obzira na sve, ja sam želela pobačaj, pa mi je doktor na kraju rekao da će ga uraditi, ali da prvo odem kući i o svemu dobro razmislim. Nekoliko puta mi je ponovio da operaciju najverovatnije neću preživeti, i da to imam u vidu kada budem donosila odluku. Potpuno slomljena, otišla sam kući i sve ispričala majci. Majka mi u prvi momenat nije verovala, ali je njena sumnja nestala kada je videla rezultate koje sam donela od lekara. Molila me je da ne idem na operaciju i da ne rizikujem i život, već da isteram trudnoću do kraja. Jedva me je nekako ubedila, te sam rešila da izdržim i na svaki način preživim. Ako mi je monstrum već uzeo čast, neću dozvoliti sebi da mi oduzme i život. Ako treba, rodiću dete monstruma, ali se neću predati i nadam se da ću posle toga biti u stanju da rodim normalno dete i podarim sina mom Nenadu”, završava svoju potresnu storiju Rada Čekin.

Napuštajući Ilok, posle svega što smo čuli, i videli neoborive medicinske dokaze da je Rada Čekin zaista ostala u drugom stanju sa nečime što se nikako ne može nazvati čovekom, ostalo nam je samo da se zapitamo kakav to monstrum luta padinama Fruške Gore. Vukodlak? Divlji čovek? Biće sa neke druge planete? Šta god da je, Rada Čekin nosi njegovo dete, i neće proći dugo dok to dete, ili kako bi već mogli to da nazovemo, ne ugleda svetlost dana.

  • Piše: Nedeljko Stegić

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

OČEVICI IZVEŠTAVAJU O UŽASU KAKAV “CRNI KONTINENT” NE PAMTI!

Gorile naoružane otetim oružjem terorišu Afriku!

Organizovane čete pravih, dlakavih gorila naoružane mašinkama krenule su u odlučujuću bitku za povratak svog prirodnog obitavališta – džungle! Afrika se tako nenadano suočava sa još jednim gorućim problemom. Čuvari velikih nacionalnih parkova su nedavno sazvali hitan sastanak da bi…

NESREĆNIK OD 73 LETA PREŽIVEO STRUJNI UDAR, ODGRIŽENE PRSTE I PENIS, SLOMLJENU NOGU I PLJUVAČKU U LICE!

Baku i unuku opseo demon iz televizora!

Poznati su nam razni slučajevi obuzimanja od strane demona i nečastivih duhova, a jedan takav slučaj dogodio se u jednom malom mestu u opštini Čačak – Mrčajevcima. Naime, baku Kristinu Pavković i unuku Tijanu obuzeo je demon iz televizora, a…

SREMSKA KAMENICA: PROKLETSTVO ZGRADE SREDNJE MILICIJSKE ŠKOLE

Tajna groblja isluženih ljubavnika okrutne imperatorke Marije Terezije, koja je obožavala seks!

Zgrada u kojoj se nalazi Srednja škola unutrašnjih poslova izgrađena je u XVIII veku kada i Petrovaradinska tvrđava. Služila je kao kasarna austro-ugarske vojske, a njen tvorac bila je Marija Terezija. Obnovljena je 1847. godine za potrebe školovanja vojnih i…

Inline
Inline