Loading...
Naslovna  >  Duhovnost i čuda  >  Sveti Vasilije pomogao gluvonemoj devojci da progovori, a ona ga proklela!

SVETI VASILIJE – PROKLETSTVO ALI I SPAS:

ZNA DA POMOGNE, ALI I DA KAZNI:Sveti Vasilije pomogao gluvonemoj devojci da progovori, a ona ga proklela!

Dvadesetogodišnjoj, gluvonemoj, paralizovanoj devojci, Azemini Duraković iz Šišave, Ostroški svetitelj Vasilije pomogao u teškoj nevolji. Zašto je izlečena devojka proklela Ostroškog svetitelja, nakon čega je snalaze još teže muke i nevolje…

Teško je verovati u legende, poručuju istoričari, ali ponekad upravo legende mogu poslužiti kao glavna osnova za naučna istraživanja neobjašnjivih i misterioznih pojava. U većini slučajeva zahvljujući legendama nauka uspeva da reši i odgonetne misteriozne pojave koje i te kako zbunjuju. Ako su te legende iz naroda onda na njih treba obratiti izuzetnu pažnju i sa rezervom i oprezom pristupiti istaživanju. Doduše, svugde u svetu, pa i kod nas, na prostorima nekadašnje i današnje Jugoslavije, dešavala su se i dešavaće se čuda na koja narod podozrivo i nepoverljivo gleda. Da ne bismo na sebe privukli prokletstvo, osvetu ili, češće, podsmeh okoline, odlučujemo da zauvek prećutimo svoja neobična iskustva, zapažanja i viđenja, ali ipak iskrade se tajna, procuri u narod i, tako, što zbog tradicije, što zbog običaja, čitavim događajima daje se poseban ton.

ZNA DA POMOGNE, ALI I DA KAZNI: Sveti Vasilije

MISTERIOZNA ORGLICA

Malo bosansko selo Šišava, nedaleko od Banjaluke i Kotor Varoši, dugo će pamtiti nesvakidašnji slučaj porodice Duraković. Dugo godina po Šišavi i okolnim mestima narod je prepričavao “neverovatan događaj” iz devedesetih godina prošlog veka, dajući svemu fantastičan prizvuk, ali šta se stvarno dogodilo, pokušao sam lično da saznam. Tragajući za neobičnim događajima, pojavama i legendama, prošle godine obišao sam neka mesta oko Šišave. Mnogi su me dočekali s nepoverenjem, ali su ipak pristajali, onoliko koliko znaju i mogu da mi pomognu, kako bih, koliko-toliko, poređao kockice mogućeg mozaika. Izjave mojih sagovornika bile su uglavnom različite, ali svi se slažu u jednom: čudo se zaista dogodilo!

U kući siromašnih seljaka Rustana i Naile Duraković, nakod desetak godina zajedničkog života, kada je izgledalo da će ostati bez potomstva, rodila se devojčica kojoj po očevoj majici dadoše ime Azemina. Rođena je kao normalno i zdravo dete, u ratom zahvaćenoj Bosni, pa su presrećni roditelji dobivši neku nadnaravnu snagu u nesrećnim vremenima, još čvršće i upornije nastavili da se hrvu sa teškim životom, nemaštinom, tvrdom i neplodnom bosanskom zemljom. Godine su prolazile, a Azemina je rasla, ni po čemu se ne razlikujući od druge dece. Kako je bila lepuškasta, bistra i pametna, mnoge komšije, pa čak poznanici iz drugih sela proricali su devojčici svetlu budućnost. U svojoj osmoj godini, igrajući se u dvorištu ispred kuće, Azemina pronalazi zlatnu ogrlicu sa priveskom i pokazuje svojoj majci. Videvši da devojčica drži krst, majka je vrisnula: “Azemina, bacaj to iz ruke! Šejtan (satana) će doći po tebe!” Uplašena devojčica posluša majku, pa ogrlicu zajedno sa tim priveskom baci u poljski WC. Sledeće jutro devojčica priča roditeljima da je usnila čudnog čoveka, sa velikom “belom bradom” koji ju je izgrdio sto je bacila ogrlicu, i tražio da istu pronađe, očisti i odnese kod popa. Misleći da dete izmišlja, naravno, roditelji je nisu poslušali.

SPAS JE U PRIČEŠĆU

Na svoj petnaesti rođendan devojčica je uplakana saopštila roditeljima da je prethodne noći sanjala istog onog starca sa dugom belom bradom koji je rekao ovako: “Učinila si svetogrđe! Nisi me poslušala, i zato ćeš ispaštati! Ali, pružiću ti još jednu priliku: otiđi u najbliži manastir, pomoli se i daj prilog, te ćeš se tako očistiti greha! Ako to ne učiniš, na dvadeseti rođendan nećeš biti to što jesi: ostaćeš gluva, nema, slepa i nepokretna!”

Ovog puta otac se iskreno zabrinuo i shvatio devojčin strah. Kolebajući se šta da radi, odlučio je prvo da se obrati hodži, verujući da su hodže u stanju da prave čuda. Istog dana se uputio u Banju Vrućicu, navodno, čuo je da tamo postoji hodža koji zna da skida čini. Mada se prvi put sreo sa hodžom, ovaj mu se, kao da se godinama poznaju obratio rečima: “Znam, Rustane, kakva te nevolja naćerala k meni, no, sjedi i sam mi reci!” Ojađeni otac, lomio je prste ne znajući kako i odakle da počne. Kao da mu je pročitao misli, hodža mu se obratio rečima: “Istina je, Rustane! Biće k’o što je u snu rečeno tvojoj Azemini! Dobro je što si došo k meni, ali ja ti tu ne mogu puno pomoći, osim da poslušaš moj savet. Ogrlica koju je tvoja Azemina bacila u klozet pripadala je jednom popu, koji je slučajno prolazio i nepažnjom je izgubio. Inače, ogrlica je osvećena u manastriu Ostrog, i, da bi spasio dete, otiđi, Rustane, u Ostrog, pomoli se, ispovedi i priloži nešto, ali od sveg srca, ne bez volje i želje. Neka to bude đerdan, ali zapamti, molitva mora biti iskrena! Ne šali se, Rustane, tu je spas tvoje Azemine”!

Manastir Ostrog

VRISAK IZ MRAČNE SOBE

Vrativši se kući sa iskrenom željom i odlukom da poseti manastir Ostrog Rustan saopštava ženi šta muz je savetovao hodža, ali, žena kao žena, ni da čuje: “Ne vjeruješ valjda da taj vlah more spasti našu Azeminu?” Teška srca Rustan odustaje od namere. U narednih pet godina ništa se značajno nije događalo. Azemina je napredovala, razvijala se i stasala u pravu, lepu i naočitu devojku. Momci su ludovali za njom, prosci opsedali kuću, ljudi šaputali da je najlepša devojka u okolini. Bližio se dvadeseti rođendan. Niko, ni roditelji, ni Azemina, ni na trenutak se ne prisetiše prošlosti i izrečenog proročanstva. Noć pred rođendan, dok su se spremali na počinak, Rustan i Naila začuše stravične krike iz devojčine sobe. Brzo otrčaše i nađoše kćer kako sedi na postelji i plače. Pitajući je šta se desilo, majka pomilova lice umiveno suzama. “Sanjala sam ga, majko!”, jedva je uspevala da izgovori nesrećna devojka. Ah, da! – Sada se i roditelji setiše. No, ako je verovati u čuda, ono treba da se desi tek sutra, a ne noćas. Nekako smiriše devojku, i ona ponovo leže u postelju. Koji minut pred ponoć majka je poslednji put obišla kćer, koja je mirno i blaženo spavala. Radosna, i ne verujući u slutnje, mirno je otišla na počinak. Ali…

OSTVARENO PROKLETSTVO

Već odavno je svanulo, sunce je visoko odskočilo, a topao blag povetarac milovao je mirisne svetiće koji su postiđeno izvirivali ispod grmlja i stidljivo zavirivao kroz odškrinut prozor usnule devojke, koja je mirno ležala na postelji i ukočenim pogledom zurila u plafon. Kao da je želeo da je pozdravi, poljubi, da se raduje s njom, pomilovao uvojke devojčine kose i postiđeno šmugnuo napolje. Videvši da se devojka ne pojavljuje, na muževljevo insistiranje Naila pohita u devojčinu sobu i oprezno odškrinu vrata. Devojka je mirno ležala, kao u dubokom snu, čak ni ne primeti majku, pogled joj odluta u stranu, a oči joj se napuniše suzama.

Uzalud je Naila pokušavala da podigne kćerku, da je ispravi, ali, devojka bi odmah klonula nazad. Nije bila u stanju da se pomera, govori, nije mogla ni da čuje majčin vrisak i zapomaganja. Uskoro je stigao i otac. Užasnuto posmatra kćer i proklinje sebe, ženu, što nije poslušao hodžu. Dakle, proročanstvo se obistinilo! Šta činiti?!

Uzalud su tražili pomoć za Azeminu. Svi lekari su odmahivali glavom i pored svih napora koje su ulagali, priznavali su da nisu u stanju da odrede dijagnozu i uzrok nesvakidašnje bolesti. Sve nade su se izgubile, a onda se Rustan prisetio hodže i ponovo od njega potražio pomoć i savet. “Nisi me poslušao, Rustane”, rekao je hodža – “i desilo se ono što se moralo desiti! Ne postoji niko, nijedan lekar na svetu koji će vratiti tvoju kćer u normalno stanje. Moraš otići u Ostrog, onako kako sam ti rekao. To ti je jedina nada.”

OSTROŠKI SVETITELJ SPASAVA DEVOJKU

Tri dana, i tri noći, nesrećna Azemina, provela je u manastiru Ostrog, kod moštiju svetog Vasilija – čudotvorca. I kada se svima činilo da su sve nade izgubljene, kada su nesrećnu devojku poneli nazad na nosilima, misleći da se, i pored svesrdne, i iskrene očeve molitve (majka nije želela u manastir) ništa neće izmeniti, devojka je iznenada otvorila oči, malo pridigla glavu, i rekla pospanim glasom: “Kuda to idemo, babo?”

Radosti nije bilo kraja kada je devojka ustala sa nosila i stala na noge. Svi su se iskreno pomolili, a otac je odneo i ostavio ogrlicu, po hodžinom savetu. Posle toga sve je postalo normalno. Azemina je bila zdrava kao i pre, ali ne zadugo!

Ne prođoše ni tri godine od devojčinog čudotvornog izlečenja, kada niko ni slutio nije da će se zlo povratiti, uveče na selu, uz smeh, šale i dosetke, devojka je, da bi zabavila prisutne, prepričavala svoje doživljaje. Jednog trenutka, uozbiljivši se, rekla je: “Nije mi žao što sam bolovala, ali nikada neću prežaliti što je moj babo onom vlahu (misleći na sv. Vasilija – prim.aut.) ostavio ’nako divnu ogrlicu…”

Mnogi moji sagovornici tvrde: ujutru kada je svanulo, Azemina je ležala u krevetu u istom stanju kao i pre odlaska na pričešće u manastir Ostrog. Jedna od komšinica (a bilo je prisutno puno sveta, očevidaca) pridigla je glavu unesrećene devojke i primetila kako nešto viri ispod jastuka. Kada je podigla jastuk, svi su mogli videti prekrasnu ogrlicu. Po njihovim rečima, tada je otac Rustan bolno vrisnuo i rekao: “Ljudi, tu ogrlicu sam ostavio u Ostrogu kod moštiju svetitelja Vasilija!”

Azemina je bolovala tri godina, sedam dana i devet sati i umrla u strašnim mukama. Otac se obesio a za majku se kaže da je izludela i jednog dana zauvek nestala. Kuća Rustana Durakovića, narodski rečeno, zauvek je zatvorena mrtvačkim kocem.

 

  • Piše: Borko Milić

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

GROINK! GROINK! GROINK! PRASIĆI U ZOO-VRTU MISLILI DA IM JE DEBELA ŽENA – MAJKA:

Praseća mama tužila zoo-vrt zbog uvrede, jer su prasići trčali za njom misleći da im je ona mama!

U toku posete zoo-vrtu Luiz je posebno “zapala” za oko malim prasićima koji su je čitav sat pratili u stopu “zaljubljeno” je gledajući. Kada se konačno požalila čuvaru parka, on joj je odgovorio: “Šta ja tu mogu. Verovatno misle da…

Prikazujemo ekskluzivne fotografije koje je snimila NASA i koje pokazuju mesto na kome se nalazi baza vanzemaljaca!

Svemirci izgradili vojnu bazu na Mesecu i planiraju invaziju na Zemlju do kraja 2019. godine!

Inteligentna bića sa drugih planeta obrazovala su koloniju na Mesecu, obavljaju vojne pripreme i nameravaju da izvrše invaziju na Zemlju do kraja 2019. godine! Fotografije koje je napravila NASA preko svog satelita u toku tajne misije na Mesec dokazuju ono…

ČUDOVIŠNO STVORENJE ROĐENO U DOMU ĐORĐA KOSTIĆA KAO JEDINO MAČE (ŠTO JE VELIKA RETKOST) PERSIJSKE MAČKE MIMI – ISPUŠTA KRIKE NALIK ĐAVOLJEM SMEHU IZ HOROR FILMOVA

Đavolja mačka ugledala svet u Zrenjaninu – ispušta stravične krike i ponaša se kao Sotonin sluga!!!

Kako se bliži 2020. godina i, po mnogim tumačima Biblije, ponovni Isusov dolazak i smak sveta, bizarni i čudni događaji nižu se jedan za drugim. Tako je nedavno u Zrenjaninu, u domu poznatog uzgajivača persijskih mačaka Đorđa Kostića, pod čudnim…

Inline
Inline