Loading...
Naslovna  >  Neobični ljudi i događaji  >  Svojom ljubavlju sam ubila dvanaest muškaraca i dve žene!

Dramatična ispovest žene koja je prekasno shvatila da ubija svojom ljubavlju:

Svojom ljubavlju sam ubila dvanaest muškaraca i dve žene!

VALENTINA NIKOLIĆ: Dvadeset godina samoizolacije da bi poštedela ljude u koje bi mogla da se zaljubi

Valentina Nikolić je fakultetski obrazovana, dobrodržeća šezdesetogodišnja žena koja pleni šarmom i inteligencijom, smirenim načinom govora i gospodskim držanjem. Trenutno živi u Beogradu, a pre nego što se nastanila u glavnom gradu, živela je u Negotinu, Leskovcu, Subotici, Novom Sadu, Rumi, Zagrebu, Dubrovniku, Sarajevu, Banjaluci, Ljubljani… Dve nezaboravne godine provela je i u španskom letovalištu Malagi. Bavi se komercijalnim poslovima u svetu mode već dvadeset godina, a u susretima sa ljudima ne koristi svoje pravo ime nego pseudonim i uporno nastoji da se ne zaljubi, svesna da svojom ljubavlju voljenu osobu vodi u sigurnu smrt.

“Imala sam veoma srećno i bezbrižno detinjstvo ako se izuzmu ratne godine. Otac i majka su mi bili učitelJi, oboje iz dobrostojećih građanskih porodica koji su, još u ono vreme, bili svesni prednosti života na selu. Želeli su da imaju punu kuću dece koja bi odrastala u intenzivnom druženju s prirodom pa su rado otišli na selo. Medutim, nije im se dalo da ostvare svoj san. Majka je bila Rh negativna tako da posle mog rođenja više nije mogla da ima dece. Svu svoju ljubav poklonili su meni. Iako su im mnogi zamerali, vrlo rano su mi dozvoljavali da radim po svome. Kao srednjoškolka sam išla sama na more u inostranstvo sam odlazila kad bi mi se prohtelo, a upisala sam istoriju umetnosti iako su i mama i tata bili svesni da se od toga ne može živeti”, priča Valentina dok nam pokazuje fotografije iz tog doba.

NESREĆNI ZAVRŠETAK PRVE LJUBAVI

Valentina se prvi put zaljubila u osnovnoj školi, kao “mali maturant”. Bila je to strastvena ljubav dvoje četrnaestogodišnjaka na koju su svi u selu gledali blagonaklono. Kako i ne bi: ona je bila učiteljska kći, a on sin seoskog doktora. Njihovi roditelji su bili kućni prijatelji i unapred su se radovali vezi njihove dece. Na izmaku leta, jedan nesrećan pad je prekinuo ljubav. Dečak je pao sa prikolice natovarene tek pokošenim senom. Ostao je živ, ali prikovan za invalidska kolica. Naravno, posle mnogo suza Valentina je otišla iz sela da bi završila srednju školu. Nesrećni mladić je umro dve godine kasnije.

Svoju prvu ljubav Valentina je teško prebolela. Sledeći put zaljubila se tek na prvoj godini studija. Izabranik je bio student građevine, rodom iz Prištine. Voleli su se dva semestra. A tokom letnjeg raspusta, koji su provodili kod njenih na selu, mladić je “nagazio” na nešto, kako seljaci iz toga kraja kažu kada se neko razboli “na zdravo”. Postao je bled, malaksao, bezvoljan… Nakon tri meseca umro je od leukemije…

Do završetka fakulteta Valentina je znala samo za učenje i ispite. Završila je studije u rekordnom roku, bila je student generacije, ali je u sebi nosila tugu zbog izgubljene ljubavi. Roditelji su je savetovali da treba nekud da otputuje kako bi zaboravila na svoju muku. Verovali su da će na putu upoznati nekog mladića koji će je svojom ljubavlju izlečiti od bolnih uspomena.

Nevoljno je otišla na more. U Makarskoj je upoznala naočitog Sarajliju, odbojkaša, reprezentativca, koji joj je pomogao da preboli sećanja na dve nesrećne ljubavi. Iste jeseni preselila se u Sarajevo, a njen momak joj je pomogao da se zaposli. Činilo se da će sve biti u najboljem redu. Živeli su u njegovom stanu, odlazili na ručak kod njegovih roditelja… Odlučili su da se venčaju po završetku odbojkaškog prvenstva. Ali, smrt je bila brža. Mladić je nastradao u saobraćajnom udesu, prilikom povratka sa utakmice tadašnjem Titogradu. Izdahnuo je čekaJući kola Hitne pomoći.

“SHVATILA SAM – JA SEJEM SMRT!”

“Posle te nesreće meni je ‘zazvonilo’ u glavi. Mislila sam da sam najnesrećnija osoba na svetu i da mi nije suđeno da budem srećna. Nisam znala da sam ja ta koja donosi nesreću. Iz Sarajeva sam otišla u Leskovac, zatim u Suboticu, pa u Rumu. Bila sam mlada i željna ljubavi. Bila sam zgodna, a fotografije kažu da sam bila i lepa. U svakom od tih mesta imala sam po jednog momka. Volela sam ih, ali sam strahovala da sa njima razgovaram o udaji. Kada bi došlo do toga, ja bih, jednostavno, pobegla u drugi grad. Nije vredelo. Sva trojica su nesrećno završila. U Leskovcu je bila presudna kafanska tuča, u Subotici je odlučila njegova depresija i samoubistvo, a u Rumi ponovo saobraćajka… Posle šest takvih tragičnih sudbina, bilo mi je jasno da sam ja ta koja sejem smrt!”

JEDINI VALENTININ BRAK: Sa suprugom, igračem flamenka, u Malagi

Iz Rume je otišla u Zagreb. Baletski umetnik u koga se, ipak, zaljubila, oboleo je tokom jedne turneje. Iskopneo je za svega nekoliko meseci i tiho se preselio u uspomene. Novi Sad joj je izgledao dovoljno daleko i dovoljno pitomo da Valentina pomisli kako će tamo, možda, konačno naći sreću. Za oko joj je zapao simpatični vlasnik jednog od prvih kafića u Vojvodini. Umro je iznenada, posle samo tri i po meseca. Lekari su konstatovali unutrašnje krvarenje u abdomenu.

U teškom psihičkom stanju, Valentina odlazi u Dubrovnik i odlučuje da se u nekom od obližnjih manastira zamonaši kako bi u pobožnoj tišini, uz molitve, zaboravila svoju zlehudu sudbinu. Međutim, bilo je pisano drugačije.

Tog leta, u okviru turneje po Jugoslaviji, u Dubrovnik je stigao Španac, čuveni igrač flamena. Vrela iberijska krv i otmena elegancija istoričarke umetnosti magnetski su se privukle. Bila je to ljubav na prvi pogled. Valentini nije dugo trebalo da odluči da za svojom ljubavlju ode u Malagu.

DVE GODINE SREĆE

To su bile dve godine bajkovitog života! Valentina Nikolić je poverovala da je uspela da pobegne dovoljno daleko od svoje sudbine. Uživala je u svojoj sreći, a “čovek njenog života” je takođe blistao. Ona ga je pratila na gostovanjima i turnejama. Postala je uspešan deo tima pošto se pokazalo da ima nepogrešiv “nos” za dobar posao. Obavljeno je i građansko venčanje pošto Valentina nije želela da iz pravoslavlja pređe u katoličanstvo.

I onda, posle dve i po godine nepomućene sreće, za vreme letnjeg festivala flamenka u Barceloni, posle uspešne tačke Valentinin suprug doživeo je infarkt! Čovek je, kao pokošen, pao usred restorana.

“Ostala sam u Španiji koliko sam morala zbog formalnosti oko nasledstva. Iako me je njegova rodbina zadržavala da ostanem i živim kod njih, ja sam znala da moram da odem. Vratila sam se u Jugoslaviju, a mir sam potražila u Ljubljani. Čovek je čudo! Kad najviše od nečega beži, to mu samo dolazi. Nisam ni pomišljala na ljubav, počela sam da zazirem od muškaraca… Viđala sam se samo sa dve novostečene prijateljice. Da me ne shvatite pogrešno, nije tu bilo ništa grešno, naprotiv! Ali, od prsta sudbine ni ovoga puta nisam mogla pobeći. Njih dve su bile fanatični alpinisti, pa sam im se i ja pridružila u njihovim pohodima na snežne vrhove. Kada su procenile da sam dovoljno pripremljena, povele su me u masiv Karavanki. Snežna mećava nas je iznenadila… Bilo je strašno! Gorska služba spasavanja pronašla je samo mene!…”

Iz Ljubljane je, glavom bez obara pobegla u Negotin. Nije prošlo mnogo i postala je zapažena u malom gradu. Mlada, a bogata udovica, brzo he postala meta lokalnih udvarača. Ma koliko se branila, nije mogla da ih izbegne. Pokušavala je da bude arogantna i neljubazna ne bi li ih odagnala od sebe. Uzalud!… Jedne večeri nakon otvaranja “Mokranjčevih dana”, odabrano društvo otišlo je u stan lokalnog funkcionera, na “još po jednu”. Valentina je pošla sa njima, ne znajući da je sve bilo organizovano kako bi ona, konačno, dospela u krevet domaćina… Bilo je vrlo mučno.

ZAUVEK ZAKLJUČANO SRCE

Srećom, u društvu je bio i jedan Rus, dirigent koji je našao angažman u našoj zemlji i koji ju je zaštitio. Njena zahvalnost je prerasla u simpatiju, a simpatija u ljubav. Po završetku “Mokranjčevih dana” on je otputovao u Beograd. Svakodnevno su razgovarali telefonom i planirali zajedničku budućnost. Posle dva meseca on je zbog administrativnih formalnosti morao da “skokne” do Rusije. Više se nije vratio. Njegova sestra je Valentini javila tužnu vest. Urođena srčana mana bila je kobna.

Iz Negotina Valentina beži u drugi kraj zemlje, u Banjaluku. Potpukovnik JNA, u koga se zaljubila, stradao je na vojnoj vežbi, spasavajući jednog mladog vojnika. Ponovo Ljubljana, u pokušaju da pobedi strah od sudbine. Jedan poslovni čovek iz Klagenfurta je bio sledeca žrtva: njegova jetra nije izdržala, a Valentina ponovo beži. Opet u Dubrovnik, u kome je, zakratko, jednom već bila našla sreću. Naočitog pomorca odneli su talasi Indijskog okeana.

Zaborav je pokušala da nađe u putovanjima. Godinu i po dana obilazila je evropske prestonice. Kada se umorila, odlučila je da prihvati izazov sudbine i da se vrati u rodnu zemlju. Nastanila se u Beogradu, počela da se bavi modom i zauvek, dobrovoljno zaključala svoje srce. Ne izbegava društvo, ali izbegava sve prilike u kojima bi je mogle poneti emocije. Svesno je “nabacila” masku ekscentrika, a čaršijske priče je ne zabrinjavaju. U slobodno vreme, lista albume uspomena…

  • Piše: Katarina Radovanov

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

MEDICINSKA PRAKSA TRANSPLANTACIJE SVINJSKIH ORGANA U LJUDSKI ORGANIZAM VRLO JE OPASNA!

Zbog medicinsko-eksperimentalnih praksi pojaviće se svinjoliki ljudi!

Nova medicinska praksa transplantacije svinjskih organa u ljudski oranizam može da ima vrlo neprijatne nuspojave i posledice. Neki eksperti čak tvrde da ljudi, koji primaju životinjske organe, pre svega svinjske, mogu da u mnogo čemu počnu da liče na svinje!…

VALJEVSKA KAMENICA: PRIKAZANJE SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG ILI IGRA PRIRODE

I oni koji ne veruju u čuda ostaju začuđeni – čudotvorac sveti Vasilije Ostroški vaskrsao na cerovom panju

U manastiru Ostrog pretprošle jeseni dogodilo se nešto što nije zabeleženo u šezdeset poslednjih godina: presušio je izvor svete vode. Mnogi su tada bili skloni tvrdnji da je to zapravo bila opomena svetog Vasilija na neko moguće zlo ili nevolju….

PRIČA IZ ZONE SUMRAKA:

Avetinjski skijaši izgubljeni pre 20 godina u strašnoj mećavi, presreću turiste i mole za spas!

Tamni, sivi oblaci su se navlačili nad poznatim turističkim centrom i pretili da upropaste dan skijašima. Spiker lokalnog radija je najavljivao snažnu mećavu, pa su gosti nevoljno gunđali i okupljali se u holu hotela da kartanjem prekrate vreme. Miroslav i…

  • Vaša reklama ovde?

    Marketing
Inline
Inline