Loading...
Naslovna  >  Duhovnost i čuda  >  Usnila Svetog Savu i posle 17 godina čekanja – dobila dete!

Nebično iskustvo bračnog para Petrović iz Vranja dokazalo da nikad ne treba gubiti nadu

Svetac porodici poklonio dete:Usnila Svetog Savu i posle 17 godina čekanja – dobila dete!

Olivera Petrović, četrdesetogodišnja službenica iz Vranja, pokušala je sve kako bi ostala u blagoslovenom stanju – obišla je mnoge ginekologe širom zemlje, ali i vračare. Sve je, međutim, bilo bez rezultata, dok pre četiri godine nije usnila čudan san i ubrzo zatim zatrudnela.

Olivera Petrović, osamnaestogodišnja svršena učenica Medicinske škole u Leskovcu, obrela se te, 1995. godine, u jednom gradu u istočnoj Srbiji.

Ona je, inače, iz jednog sela u okolini Vranja, ali je, što se ono kaže, trbuhom za kruhom krenula na istok zemlje. Tu je upoznala devet godina starijeg Velimira koga je potraga za poslom takođe naterala da iz rodne Crne Gore krene put Srbije. Ljubav na prvi pogled se posle višemesečnog zabavljanJa pretvorila u Velimirovu ponudu za brak. Pred matičara su stali 1997. godine.

“Živeli smo kao i svi mladi bračni parovi. Oboje smo bili zaposleni, dobili smo i stan, s nestrpljenjem smo očekivali da našu bračnu idilu upotpuni dete. Međutim, ja nikako da ostanem u drugom stanju”, priča Olivera.

Posle nekoliko godina čekanja počeli su da obilaze ginekologe širom Jugoslavije. Krenuli su od lokalnih da bi stigli i do onih najpoznatijih na klinikama u Ljubljani i Beogradu. Svuda su dobili uveravanja da nekin većih problema nema, da će uskoro dobiti decu i da će prepisane terapije uskoro dati željene rezultate. Godine su prolazile, ali ništa se nije dešavalo. Onda se bračni par Petrović okrenuo i onim drugim “lekarima” – vračarama. Otišli su svuda gde god su čuli da neko leči od steriliteta.

“SVETI SAVA MI JE DOŠAO U SAN”

“Čak su i te vračare tvrdile da nema nikakvih problema i da ćemo imati dece, samo treba da se strpimo. Tek da nismo došli badava, uvek bi na rastanku dobila nekakve čajeve, razne sokove, amajlije i ko zna šta sve ne”, priseća se Olivera.

U Bor su se, ubacuje se u priču Oliverin suprug, preselili 2008. godine i to je, smatra on, veoma značajno za dalji razvoj događaja. Naravno, i dalje nisu gubili nadu, vratili su se proverenom načinu lečenja od steriliteta, odnosno nastavili da obilaze ginekologe. Čuli su i da u borskoj bolnici radi doktor Desimir Meilanović koji je od višegodišnjeg steriliteta izlečio preko stotinu žena, ali su sve nekako odlagali odlazak kod njega. “Znate kakvi su već lekari sujetni, ne gledaju baš blagonaklono na konkurenciju, a Olivera je bila pacijent drugog lekara, a ne dr Meilanovića”, kaže Oliverin suprug. Tako su prošle još četiri pune godine. A onda je jedne januarske noći 2012. godine, uoči Svetog Save, Olivera usnila čudan san.

“Sanjala sam zelenu dolinu prepunu cveća, baš kao usred proleća. Na sve strane miriše, čuje se cvrkut ptica iz obližnjeg šumarka, a ja šetam puna neke neobjašnjive miline. Odjednom čujem neki glas, govori mi tik iznad glave: ‘Ja sam Sveti Sava. Znam za tvoju muku, ali ništa ne brini – imaćete dece. Samo idi u crkvu i zapali mi sveću’. Okrenula sam se da vidim ko to govori, nikog nije bilo. Čula sam još jedino: ‘Veruj mi!’”, kazuje nam Olivera sa uzbuđenjem.

Sutradan je ispričala suprugu neobičan san. Rasejano je saslušao njenu priču i prekoreo da ne veruje u “te gluposti” i, naravno, odbio da sa njom ode u borsku crkvu. Oliveri, međutim, san nije davao mira, pa je odlučila da ode sama. Nekako istovremeno, otišla je, krišom od svog ginekologa, i kod dr Meilanovića.

“Iako smo i suprug i ja bili ateisti, nešto mi je govorilo da treba da poslušam glas iz sna. Kako je to bio moj prvi susret sa crkvom, nisam ni znala kako da zapalim sveću, pa sam gledala druge ljude kako to rade”, objašnjava nam Olivera.

SPECIJALNA SVEĆA DONOSI RADOST

Ni te godine, međutim, nije bilo radosti u kući Petrovića. Sledeće godine, opet uoči Svetog Save, rešila je Olivera da ode u crkvu. U međuvremenu ispričala je svojoj komšinici Dobrinki o susretu sa Svetim Savom i o tome šta joj je rekao. Dobrinka, starija i pobožna žena, rekla joj je da verovatno nije uradila sve kako treba i da je najbolje da se posavetuje sa popom. Uspela je da nagovori i supruga, pa su se sve troje uputili u borsku crkvu. Posle ispričanog sna sveštenik im je objasnio da se u takvim slučajevima pale specijalne sveće, veće od običnih i da se ostavljaju da dogore iza oltara.

“Dok sam stajala ispred oltara sa upaljenom svećom, pred očima mi je bio lik Svetog Save. Molila sam u sebi – Bože, daj mi sreću da i ja budem majka, 17 godina samo tu želju imam”, kaže Olivera i objašnjava da je sveću odneo sveštenik, jer je ženama zabranjen pristup iza oltara.

Samo nekoliko meseci posle toga Olivera je ostala u drugom stanju. Sreći Petrovića nije bilo kraja, završilo se mučno iščekivanje koje je trajalo skoro 17 godina. Nikola, napredna beba, zaplakala je sledeće godine na rođendan Svetog Save.

“Tu smo, čini nam se, pogrešili. Jer hteli smo da svom prvencu damo ime Rastko, ali nismo mogli ni mojima, a ni Velimirovim roditeljima da objasnimo da to nije strano, već čisto srpsko ime. Nisu pomogla ni objašnjenja da je to građansko ime Svetog Save kome imamo da zahvalimo svoju radost. Zbog toga smo pronašli kompromisno rešenje i dali ime zajedničkog porodičnog sveca”, objašnjavaju nam presrećni roditelji.

“SLAVIĆEMO SVETOG SAVU KAO SVOJU PORODICNU SLAVU”

Nikola je za dve godine dobio i sestru Anu, isto uz malu pomoć Svetog Save. Ovog puta Olivera je sanjala neku nepoznatu crkvu, ali joj je u snu rečeno da se zove crkva Svetog Save. Sanjala je još kako iz nje izlazi njen ginekolog dr Meilanović, sav nasmejan i govori joj kako će roditi i drugo dete. I stvarno, mala Ana se u dom Petrovića uselila 12. juna, pre dve godine.

Srećna porodica Petrović preselila se prošle godine u Vranje. Kažu, zbog dece jer Bor je veoma zagađen grad, a ovde su bliži i Oliverinim roditeljima koji rado pričuvaju dugo čekane unuke. Olivera, od kad se rodio Nikola, ne propušta nijedan 27. januar da Svetom Savi zapali sveću. Nema, kaže, te sile koja bi je sprečila u tome. A “nepravdu” koju su ne razmišljajući naneli Svetom Savi nenazvavši svog sina po njemu, ispraviće sledeće godine. Slaviće dan ovog velikog sveca kao svoju porodičnu slavu.

  • Piše: Slađana Veljković

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

Hasim Jahović iz Novog Pazara već tri i po decenije nije spavao!

Svetski medicinski fenomen – 35 godina na nogama i bez sna!!!

Neobična sudbina šezdesetogodišnjeg Hasima Jahovića iz Belih Voda, sela kod Novog Pazara, koji 35 godina uopšte ne spava, nikog ne ostavlja ravnodušnim. Više od 12.000 noći ovaj nesrećni čovek probdeo je na nogama, a to ovako objašnjava: Užasno se osećam…

Radnici su toliko voleli svog šefa da im je svakodnevni rad bez njega u kancelariji postao – nezamisliv!

Zaposleni preparirali telo umrlog šefa i postavili ga za njegov radni sto!

Nisu baš svi šefovi omraženi diktatori niti je san svih zaposlenih da dočekaju gazdin kraj, čak ni fizički. Šef jednog odeljenja osiguravajućeg zavoda, nemac Marvin Kastarno (57) je uživao izuzetnu naklonost svojih podređenih. Smatran je neodvojivim delom kolektiva. Skroman, tih,…

BOLJEVAC: NEOBIČNA TRANSFORMACIJA ALPSKOG JARCA!

Jarac postao koza, a uz to daje i mleko – glavna senzacija ne samo Boljevca već čitave Timočke krajine

Pretesno je dvorište Krste Vojnića (52) iz Boljevca da primi sve znatiželjnike koji žele da vide dvadesetomesečnog jarca po imenu Srle koga je priroda obdarila da daje mleko i to bez obzira na očiglednu muškost koju poseduje. Da li je…

  • Vaša reklama ovde?

    Marketing
Inline
Inline