Loading...
Naslovna  >  Natprirodne pojave  >  Vukodlak iz Rumunije preplivava Dunav i dolazi u Srbiju

GOLUBAČKA KLISURA: SELO DOBRU OPSEDAJU VUKODLACI

ZAPANJUJUĆE: Vukodlak iz Rumunije preplivava Dunav i dolazi u Srbiju

Malo selo Dobra odnedavno je zadesila velika nesreća. Meštani ovog seoceta koje se nalazi u Golubačkoj klisuri, na samo nekoliko kilometara od Đerdapskog jezera podno planine Šomrde, žive pretežno od stočarstva, mahom gajenja ovaca. Od letos su njihova stada počela masovno da stradavaju. U početku su meštani mislili da su za učestale pokolje njihovih stada krivi čopori vukova koji su se poslednjih godina namnožili u Golubačkoj klisuri. Na žalost, ispostavilo se da za njihovu nesreću nisu krivi vukovi već – vukodlak! Čuvši za nevolju koja je zadesila Dobru, posetili smo ovo selo u nameri da saznamo nešto više o ovoj neobičnoj tvrdnji. Koliko je nama poznato, vukodlaci se u Srblji nisu pojavljivali još od srednjeg veka, a i te priče su uglavnom bile zasnovane na praznoverju i lokalnim legendama. Osetili smo da ovoga puta tu zaista nečeg ima. I nismo pogrešili. Prispevši u Dobru, odmah nam je bilo jasno da meštani ovog sela žive u velikom strahu – već sa prvim sumrakom svi su se povlačili u kuće, zaključavali vrata i zamandaljivali prozore.

AVETINJSKO SELO

Selo je delovalo avetinjski, te nas je prosto podilazila jeza dok smo lutali napuštenim seoskim sokacima. Došli smo do kuće Milutina Pletikosića, 62-godišnjeg čobanina, čoveka koji je čitav svoj život proveo gajeći ovce. Zamolili smo ga da za naše čitaoce ispriča šta se to dešavalo u Dobri i okolini prethodnih meseci. Evo šta nam je Milutin ispričao:

“Strašna nevolja je zadesila naše selo. Mi od stoke živimo i stoka je naše jedino blago i izvor prihoda. Otkada su počeli pokolji ovaca, čitavo selo gladuje, jer se niko ne usuđuje da izvodi ovce na pašu u strahu od vukodlaka. Mnogi su rasprodali stada, potrošili novce i sada bukvalno gladuju. Vukodlak hara Šomrdom i kad god mu se ukaže prilika, napada naša stada. Od juna prošle godine, od kada su počeli napadi vukodlaka, ukupno je u selu stradalo čak 380 ovaca. Moje stado je ostalo bez 94 ovce i 12 jaganjaca, sve ih je vukodlak poklao” – jada se Milutin i nastavlja: “Sve je počelo krajem juna kada sam prikupljajući stoku sa pašnjaka primetio da nedostaju tri ovce i jedno jagnje. Pošao sam u potragu za njima, i ubrzo pronašao njihove izmrcvarene lešine. Odmah sam posumnjao na vukove koji su se u ovom kraju poslednjih godina jako namnožili, i ponekad su napadali naša stada. Nisam se puno uzbudio zbog ovog događaja, s obzirom da nije prvi put da vukovi napadaju moje stado. Prežalio sam ovaj gubitak, i posle par dana zaboravio na čitav događaj; tada se desilo nešto što ću pamtiti do kraja života. Jedne večeri, bila je to sredina jula, pripremao sam se da prikupim stado i vratim ga u selo kada sam video kako se neka senka prikrada stadu. Prva misao mi je bila da opet neki vuk namerava da se osladi mojim ovcama, ali sam se ubrzo uverio da nije bila reč ni o kakvom vuku, već o – vukodlaku! Naime, kada se to stvorenje približilo stadu, uspravilo se na zadnje noge, i sasvim se lepo videlo, iako sam se nalazio na više od 50 metara od njega, da se radi o čovekolikom stvoru. Zgrabio je jedno jagnje i potrčao u šumu, a ja sam ostao skamenjen od straha i zaprepašćenja. O vukodlacima sam slušao samo u pričama moje pokojne babe koja nam ih je uveče pričala. Ovo što je upravo promaklo pred mojim očima, nije moglo biti ništa drugo do vukodlak. I danas se jasno sećam kako nam je baba opisivala vukodlake: bila su to stvorenja potpuno nalik ljudima, osim što su svuda po telu bili pokriveni gustom dlakom, naročito na glavi i rukama, a očnjaci i zubi su im bili jaki i izraženi. Kretali su se četvoronoške, a mogli su i da se usprave na zadnje noge. Ovo što sam ja video, bila je slika i prilika vukodlaka iz babinih priča. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ga pratim, već sam užurbano okupio stado i vratio ga u selo. Nikome nisam hteo da ispričam ono što sam doživeo misleći da će me ostali ismevati, no kada sam došao u selo, svi su pričali o vukodlaku. Te večeri je vukodlak napao stada mojih komšija Bogoljuba Rosića i Miroslava Rajića. Obojica su imali priliku da dobro osmotre stvorenje, i nisu imali nikakve sumnje da nije reč o vuku, već o pravom vukodlaku. Bogoljub je ostao bez četiri ovce, a Miroslav bez tri ovce i dva jagnjeta. Svi smo ispričali ono što smo videli, i opisi stvorenja su se u potpunosti poklapali. Više zaista nije bilo sumnje da su naša stada stradala od vukodlaka. Trebalo je nešto učiniti, pa smo odlučili da nabavimo lovačke puške i tako se zaštitimo.

Kada smo izvodili ovce na pašu, stalno smo bili na oprezu i sa otkočenim puškama. No, vukodlak se naredne dve nedelje uopšte nije pojavljivao. A onda je opet sve počelo: bila je sredina jula i ja sam u sumrak, kao i obično, krenuo da okupljam stoku. Najedanput sam spazio senku koja se prikrada stadu i odmah uzeo pušku i nanišanio. Taman kada sam mislio da pucam, stvorenje se pridiglo na zadnje noge i pogledalo me pravo u oči. Taj pogled neću nikada zaboraviti. Hteo sam da pucam, ali me rođeni prsti jednostavno nisu slušali. Stvorenje me je posmatralo neko vreme, a onda zgrabilo ovcu i potrčalo ka šumi. Kada sam došao k sebi, zapucao sam u njegovom pravcu, ali ga nisam pogodio. Jasno sam video kako je izgledao, a pošto imam fotografsku memoriju i bavim se crtanjem prirode, nije mi bilo teško da nacrtam ono što sam video. Budite sigurni da vukodlak izgleda upravo onako kako sam ga zapamtio i nacrtao” – kaže Milutin prikazujući nam crtež koji sada i vi imate prilike da vidite. “Nedugo potom, napadi na stada su se ustalili, tako da su čobani trpeli ogromne štete. Niko iz okolnih sela nije hteo da nam pomogne misleći da izmišljamo, tako da nam na kraju nije preostalo ništa drugo do da rasprodamo stada jer se teror vukodlaka nije mogao trpeti, a postojala je i opasnost da se vukodlak umesto na ovce okomi na ljude. Šta bi onda bilo, ne smem ni da pomislim. Sada čitavo selo živi od para koje je dobilo od prodaje stada. Drugih izvora prihoda nemamo jer nikada nismo radili ništa drugo do gajili ovce. Neki su pare već potrošili i sada žive jako teško, praktično gladuju. Šta će s nama biti – niko ne zna” – očajan je Milutin.

OVAKO IZGLEDA RUMUNSKI VUKODLAK: Crtež koji je Milutin načinio nakon susreta sa čudovišnim stvorom

Pitali smo Milutina otkud vukodlak baš u njihovom kraju. Rekao nam je da je od nekih Rumuna, sezonskih radnika, čuo da se vukodlak pojavljivao i kod njih, tačnije, u selu Liubcova koje se nalazi tačno naspram Dobre, sa druge strane Dunava, u Rumuniji. Milutin kaže da su meštani Liubcova više puta viđali vukodlaka, ali da im štetu nije pravio, pošto se u tom kraju ne bave stočarstvom. Pretpostavlja se da vukodlak obitava negde u Rumuniji, a predveče preplivava Dunav i napada stada sa naše strane obale.

“VUKODLAK PRELAZI KOD VAS ZATO ŠTO OVDE NEMA HRANE”

Da bismo proverili ovu pretpostavku, otišli smo do Gornjeg Milanovca, ne bismo li pronašli nekog Rumuna i nešto više saznali o vukodlaku, s obzirom da je sezona građevinskih radova u toku, a puno Rumuna dolazi u Gornji Milanovac u potrazi za poslom. Imali smo sreću i na jednom gradilištu na samom ulazu u Gornji Milanovac pronašli smo Florina, građevinskog radnika iz Temišvara, rođenog u Liubcovu. On nam je rekao da je njegovo rodno selo širom Rumunije poznato po viđenjima vukodlaka, i da uopšte nije čudno što se vukodlak ponovo pojavio, ovoga puta u Dobri, a s obzirom da se meštani Liubcova godinama unazad više ne bave stočarstvom, bilo je za očekivati da vukodlak na nekoj drugoj strani potraži izvor hrane. Na žalost, pronašao ga je sa druge strane Dunava, u okolini Dobre. Florin nam je još rekao da su meštani Liubcova generacijama unazad viđali vukodlaka, pa čak i to da je pored stoke napadao i ljude, što verovatno objašnjava postojanje vukodlaka tokom svih tih godina. Naime, veruje se da onaj koga ugrize vukodlak i sam postaje vukodlak u noćima punog meseca. Očigledno je da se prokletstvo nekog meštanina Liubcova od davnina prenosi iz generacije u generaciju, a bez svake sumnje stiže i u naše krajeve.

Meštanima Dobre ostaje samo da se nadaju da će vukodlak prestati da se pojavljuje u njihovom kraju kako bi i dalje mogli da se bave onim što jedino znaju da rade – stočarstvom – a nama, koji smo ipak daleko od Dobre, da vukodlak neće ugristi nekog od Dobrana i tako preneti prokletstvo i na našu teritoriju. Pored svih zala koja su nas do sada zadesila, vukodlaci u ovim krajevima su nešto što nam je najmanje potrebno.

  • Piše: Zoran Kovačević

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

Misterija laserskih snopova nad Gardošem!

Vanzemaljci i NLO viđeni iznad Zemuna nad Gardošem!

Slučaj Natalije Radić iz Zemuna potvrđuje da su vanzemaljci krajem novembra prošle godine “operisali” nad ovim delom Srbije Oko 21 čas i 30 minuta, 30. novembra prošle godine, u svojoj vikendici u Gardošu, Natalija Radić, službenica iz Zemuna, koja se…

Pitali smo poznate vidovnjake šta nas čeka u 2019.

Proroci otkrivaju šta će nam se dešavati u narednoj 2019. godini – početak sreće ili početak kraja?

Pitali smo naše najpoznatije proroke i vidovnjake, ekstrasense, čitače sudbine, parapsihologe i jasnovidce šta čeka Srbiju, Kosovo, okolne zemlje i, uopšte, čitav svet u narednoj 2019. godini. Iako se većina njihovih proročanstva, za neka opšta pitanja, jasno podudaraju, ostavljamo vama…

GROINK! GROINK! GROINK! PRASIĆI U ZOO-VRTU MISLILI DA IM JE DEBELA ŽENA – MAJKA:

Praseća mama tužila zoo-vrt zbog uvrede, jer su prasići trčali za njom misleći da im je ona mama!

U toku posete zoo-vrtu Luiz je posebno “zapala” za oko malim prasićima koji su je čitav sat pratili u stopu “zaljubljeno” je gledajući. Kada se konačno požalila čuvaru parka, on joj je odgovorio: “Šta ja tu mogu. Verovatno misle da…

  • Vaša reklama ovde?

    Marketing
Inline
Inline