Loading...
Naslovna  >  Priča iz Zone sumraka  >  Zavedeni legendom iz XV veka novosadski satanisti izvode svoje obrede u podzemlju Petrovaradinske tvrđave!

JEZIVA ISPOVEST MLADOG NOVOSAĐANINA POZNATOG PO NADIMKU KINA KOJI VEĆ GODINAMA ISTRAŽUJE PODZEMNE NIVOE PETROVARADINSKE TVRĐAVE:

UZNEMIRUJUĆE:Zavedeni legendom iz XV veka novosadski satanisti izvode svoje obrede u podzemlju Petrovaradinske tvrđave!

Život legende traje koliko i ljudska želja da veruje u nju. Prenoseći je s kolena na koleno, dodajući joj nove detalje, čovek, možda i nesvesno, izražava potrebu za sopstvenom besmrtnošću.

KAKVE SVE TAJNE KRIJE NJENA UTROBA: Pogled na Petrovaradinsku tvrđavu

Za Petrovaradinsku tvrđavu vezane su mnoge tajne i samo pravi zaljubljenici ovog srednjovekovnog zdanja čuvaju od zaborava legendu staru pet vekova. Na drugom nivou hodnika ove tvrđave pre nekoliko decenija ovekovečen je motiv priče koju smo čuli od mladića po nadimku Kina. “Slika koju sam video na jednom od svojih prvih silazaka u podzemlje Petrovaradinske tvrđave ostavila je na mene snažan utisak. Na njoj su predstavljeni: đavo, crkva i devetka. Zainteresovao sam se i saznao da je ova neobična slikarska kompozicija, ustvari, ilustracija prelepe legende iz petnaestog veka.”

ČOBANINOVA POGODBA SA ĐAVOLOM

Legenda kaže da je, u vreme pre izgradnje Petrovaradinske tvrđave, na pitomim fruškogorskim obroncima živeo neki siromašni čobanin sa svojom lepom ženom u miru i ljubavi. Dece nisu imali, ali su se nadali božijem blagoslovu. Jednoga dana, dok su ovce mirno pasle, đavo u ljudskom obličju posetio je čobanina i ponudio mu bogatstvo u zamenu za nešto “što ima, a ne zna da ima”. Čovek je malo razmišljao, posavetovao se sa ženom i zaključivši da ništa što je u njegovom vlasništvu ne može biti vrednije od onog što mu je nepoznati gospodin ponudio, pristao je na pogodbu. Preko noći se sve u životu do tada siromašnog čobanina promenilo; međutim, iznenadna sreća se pretvorila u užas onog trenutka kada mu je žena saopštila da očekuje prinovu. U najvećem strahu su nesrećni roditelji iščekivali rođenje toliko željenog deteta proklinjući svoju lakomislenost. U grozničavom razmišljanju kako da zaštiti svoje prvenče, otac je došao na spasonosnu ideju: odlučio je da izgradi crkvu u kojoj će dete ugledati svetlost dana jer je znao da đavo ne može kročiti na posvećenu zemlju. Sudbina devojčice koja se rodila u novoizgrađenoj crkvi bila je zapečaćena: ni za trenutak nije smela kročiti izvan omeđina posvećene zemlje. Brižni roditelji su bez predaha bdeli nad svojom mezimicom osamnaest godina, ali je samo trenutak nepažnje bio dovoljan da sve njihove nade usahnu. Naime, na dan svog osamnaestog rođendana, devojka je, kao i uvek, čežnjivo gledala prema zabranjenim joj prostranstvima maštajući o slobodnoj šetnji po ozelenelim padinama. Iz razmišljanja ju je trgao nepoznat muški glas koji ju je dozivao. Podigavši glavu prema šumarku iz koga je glas dopirao, mlada žena je ugledala najlepšeg muškarca pod kapom nebeskom i očarana, krenula je prema njemu. Samo što je iskoračila sa posvećene zemlje, đavo ju je, povrativši svoje groteskno obličje, uhvatio za obe ruke u nameri da uzme ono što je njegovo, ali istog trenutka zemlja se otvorila, progutala devojku koja je iskliznula iz sotoninih ruku, dok je crkva, srušivši se uz zaglušujuću tutnjavu, zatrpala otvor. Prema legendi, zlosrećna devojka do dana današnjeg luta podzemnim hodnicima Petrovaradinske tvrđave, ali samo onim delom koji se nalazi ispod posvećene zemlje, tražeći lik nepoznatog mladića. Đavo, za to vreme, u potrazi za zarušenim prolazom na kome bi se njegova izabranica mogla pojaviti, tutnji po svim nivoima petrovaradinskih laguma, vekovima, bezuspešno.

VIZIJA UMETNIKA: Satana ispred svog “doma”

U TRKU UREZIVAO PENTAGRAM NA GRUDI

“Crkva je zaista postojala na mestu gde se sada nalazi parking Petrovaradinske tvrđave”, kaže Kina. “Mnogi su, verujući u ovu legendu, pokušali da pronađu ukletu devojku i zauvek su nestali u utrobi tvrđave. Pripadnici sekte satanista su pokušali da me nagovore da ih odvedem na jedan od nižih nivoa podzemnih hodnika gde au želeli da obavljaju svoje sulude rituale. Nisam pristao na to, jer je tvrđava za mene nešto što se ne sme oskrnaviti. Inače, imao sam priliku da vidim kako izgleda pripadnik satanističkog kulta u transu. Desilo se da su petorica mladića, od kojih je samo jedan bio punoletan, prizivali đavola u stražnjim prostorijama jednog kafića čiji sam redovan posetilac. U jednom momentu gosti su se uskomešali, pogledao sam prema vratima pomoćnih prostorija i ugledao mog mladog poznanika kako trči ka izlazu držeći u ruci nož kojim je vrlo precizno, u trku, urezivao na svojim grudima pentagram. Refleksno sam pošao za njim, međutim, iako je bila noć, momak je nepogrešivo jurio po travnjaku obližnjeg parka ne zapevši ni za jednu prepreku, ne okrznuvši ni jedno drvo. A imao je, povrh svega, tamne naočare na licu. Jedva sam ga sustigao, momak je pao na travu tresući se kao da ga je prodrmao strujni udar. U međuvremenu su pristigli moji drugari i ja sam požurio da pozovem miliciju i Hitnu pomoć. Kada sam se vratio, zatekao sam pored smirenog mladića nepoznatog tipa koji mu je pritiskao neku amajliju na grudi. Ovo se dešavalo pre pet godina. Momak, sada bivši satanista, uozbiljio se i trudi se da zaboravi tu užasnu epizodu svojih tinejdžerskih ludorija.”

POD VELOM MISTERIJE: Podrumi i tajni tuneli Petrovaradinske tvrđave

“OSVESTIO SAM SE U BOLNICI!”

Iz razumljivih razloga mladić, nekada satanin poklonik, nije hteo da se susretne sa autorom ovih redova. Samo je, u kratkom telefonskom razgovoru, potvrdivši priču, rekao: “Morate razumeti da mi je neprijatno čak i da se setim svega toga, a kamoli da iznosim detalje koje bi najradije zaboravio za sva vremena. Bio sam vrlo mlad, povodljiv, i nije me bilo teško nagovoriti na gluposti, pogotovo što u je tom uzrastu naglašeno interesovanje za okultno. Pod dejstvom lakih droga koje smo konzumirali, relativno lako sam dospeo u stanje transa, ali ne mogu da se setim šta se dalje dešavalo. Osvestio sam se u bolnici i shvatio šta sam sam sebi učinio. Na sreću, rezovi nisu bili duboki, pa nisu ni ožiljci ostali. Sasvim sigurno, ovom pameću, nikome ne bih poželeo slično iskustvo.”

  • Piše: Mirjana Pantoš

Komentarišite

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena uz komentar.

NASTAVAK ISPOVESTI BIVŠEG OFICIRA KOS-A KOJI OTKRIVA: GDE SU TAJNE BAZE VANZEMALJACA U SRBIJI

Na Kosovu se nalaze čak 4 tajne baze vanzemaljaca!!!

U prethodnim brojevima “Zone sumraka” objavili smo ekskluzivnu priču Ranka Stojanovića, penzionisanog službenika bivšeg KOS-a, koji je izneo dokumentovane dokaze o saradnju vlasti bivše SFRJ na čelu sa drugom Titom i vanzemaljske civilizacije, koja je posle više hiljada godina traganja…

NMSJ: Smatramo da vaš list čitaju pre svega intelektualci i ljudi koji MISLE SVOJOM GLAVOM!!!

Srbija je srce univerzuma koji pripada nama, kako u geografskom, tako i u duhovnom smislu!

Već godinama unazad, društvenim mrežama caruje onlajn udruženje (čitaj: grupa, stranica, fan klub) pod naširoko poznatim imenom “Neguj mo srbski jezik”. Od samog osnivanja, ova stranica je za vrlo kratko vreme zavladala Fejsbukom i okupila zavidan broj svojih zdušnih poštovalaca,…

SVETI VASILIJE – PROKLETSTVO ALI I SPAS:

Sveti Vasilije pomogao gluvonemoj devojci da progovori, a ona ga proklela!

Dvadesetogodišnjoj, gluvonemoj, paralizovanoj devojci, Azemini Duraković iz Šišave, Ostroški svetitelj Vasilije pomogao u teškoj nevolji. Zašto je izlečena devojka proklela Ostroškog svetitelja, nakon čega je snalaze još teže muke i nevolje… Teško je verovati u legende, poručuju istoričari, ali ponekad…

Inline
Inline